Novi kolega

Sreli smo se u menzi. Klimnuo sam glavom da bih ga pozdravio, a on je nemo i hladnokrvno gledao kroz mene.
Bio je to novi kolega, najnovija generacija. U startu se videlo da je sposoban, s obzirom da je bez pogovora i bilo kakavih poteškoća obavljao radne zadatke. Radio je mehanički, programirano i nije bio druželjubiv. S obzirom da se isticao u poslu, radeći koliko i nas petoro zajedno, brzo je stekao neprijatelje.
Ogovarali smo ga svakodnevno, izbegavali, ali njega to nije doticalo. Kada smo načuli da bi u firmu mogli da stignu i drugi poput njega uplašili smo se za sopstvene pozicije.
Znali smo da protiv takvih nemamo šanse. Marljiv radnik, spreman u svakom trenutku na prekovremeni rad i to još bez plate?!
Žvakao sam svoj sendvič i netremice gledao u njega. On je, kao po običaju, sisao alkalnu bateriju od 1,5 V. Posmatrao sam ga i pokušavao da dokučim koje su moje prednosti u odnosu na ovu novotariju.
Robot, poput ovog, zasigurno neće otići na lažno bolovanje, neće kasniti na posao, neće se žaliti na platu ali sigurno postoji nešto što mi daje prednost u odnosu na njega. Pa da! Sinulo mi je rešenje!
Istog trenutka ustao sam sa namerom da se ulizujem šefu. Pored toga, cinkariću kolege. Prenosiću šefu sve što se priča i o njemu i o firmi. I još jedna stvar, moj šef se politički angažovao, pa uvek mogu da ga podržim na izborima.
Nadmaši ovo- mašino!