Heroji bez medalje

Vama se obraćam dobri ljudi, vama, savesnim, poštenim koliko god je to moguće u ovakvim uslovima. Neću ja da pišem o zemlji, sistemu, širokim masama, revoluciji, ne umem ja da analiziram, vagam, dajem sud. Ja bih samo da pozdravim nevidljivog, a marljivog, bolesnog, a skromnog čoveka koji opstaje u nenormalnim uslovima, onog koji je odgovoran prema svojoj porodici, koji puca po šavovima i do poslednjeg daha pokušava da preživi.

Rođeni smo tu gde nam je suđeno. Ne možemo da menjamo i utičemo na prošlost. Ne borimo se protiv vetrenjača.

Proživeti život zbog volje onih kojima je samo ego, korist, materijalno ili neko zlo jedini način da žive,   sigurno nije vaš cilj. Znam ja vas, vas što tiho i u samoći patite, a dali ste sve, pre svega, to unutrašnje , svoje. To je ipak samo vaše. Borite se za to. Svet ljubavi i dobrog. Nema veće istine od toga.

Grlim vas divni ljudi! I molim vas, pokušajte da se zagledate u sebe, čestitate sebi, ohrabrite sebe. Zalivajte to drvce u sebi, kakvo god da je, to su plodovi vašeg bića! Budite svesni, otvorite oči, ne dajte da vam ispiraju mozak problemima koji se vas ne tiču, situacijama za koje niste vi odgovorni, mišljenjima koja nisu vaša. Vi nemate problema jer ste jaki, iskreni, jer volite i voljeni ste. Da li to znate ? Kada vas savladaju besparica, nemoć, bolest, ili neke spoljne životne okolnosti, okrenite se sebi, okopavajte tu prelepu bašticu ljubavi, vere i nade. A svako od nas ima taj svet gde buja život, gde se sopstveno sunce rađa i raste ono voljeno drvce.

Budite heroji, ali ne rata, ulice, zla. Budite heroji života, svog života!

Htela sam samo da vas pozdravim, zagrlim i poželim snagu na putu u sebe! Mir u duši i srce puno ljubavi je jedino vaše oružje!