Totalna demokratija

Ko o čemu, mi o demokratiji. Ništa čudno, reklo bi se. Svako žudi za onim čega nema. Doduše, nije baš da smo potpuno uskraćeni po pitanju demokratije. To jest, oprečni su pogledi po pitanju demokratskog poretka u kome živimo. Isto kao što je slučaj i kod drugih. Nismo mi nikakav izuzetak. Recimo, američka demokratija se na velika zvona propagira kao najviši oblik ljudskih prava, slobode, jednakosti koje je svet ikada video. Izvesni Frensis Fukujama, američki „mislilac i politikolog“, ustvrdio je da je Amerika kraj istorije! Ništa bolje i naprednije više se ne može dogoditi. Moguće da su crnci koji su umrli od pendreka svirepih američkih policajaca, ili oni što su spaljeni od ruku pobesnelih pripadnika Kju-kluks-klana imali malo drugačije mišljenje o američkoj demokratiji?

No, vratimo se mi našoj priči. Otkud pojam “Totalne demokratije?” Termin je potpuno ispravan, što ćemo i dokazati. Kako Srbija ima jednu ličnost koja odlučuje o svemu u ovoj naprednoj i prosperitetnoj državi, isti taj čovek je, pored ostalog, i sportista. Voli košarku, ali ni fudbal mu nije mrzak. Košarku je nedavno igrao protiv jednog deteta i uspešno je zakucao dete! Udario mu bananu. Sada upisao trenersku školu. Jednog lepog dana, a možda i ranije, biće košarkaški trener. Pomenusmo fudbal. Ovaj naš svestrani genije u fudbalu najviše obožava fudbalske navijače. Nebitno što mnogi iz tih navijačkih grupa diluju drogu, prebijaju suparnike po splavovima i kafićima, razbijaju kioske i radnje po prestonom belom gradu. Sve je to u žaru navijanja za svoj omiljeni fudbalski klub.

I, sada da dođemo do ključne stvari. Čuveni holandski fudbalski trener, Rinus Mihels, izmislio je novu taktiku u fudbalu. Takozvani totalni fudbal. Osim golmana, svi ostali igrači na terenu, njih desetorica, mogli su da igraju na svim pozicijama. Bek na mestu napadača, golgeter kao polutka, half sve to skupa. Svako je mogao biti sve u timu. Ova senzacionalna novotarija u nogometu stvorila je moćan klub Ajaks iz Amsterdama, koji je s Mihelsom i totalnim fudbalom dominirao desetak godina u svetu. Holandski trener je i s reprezentacijom Holandije postigao da bude prvak Evrope, a titula svetskog prvaka mu je izmakla za dlaku 1974. godine. Ipak su Nemci, koji uvek na kraju pobede, pobedili na svom terenu u finalu mundijala!

Mihels je potom od španske Barselone stvorio jedan od najvećih fudbalskih klubova u svetu. Tačnije, drugi.Odmah iza nenadmašnog madridskog Reala. Drugi Holanđanin, Johan Krojf, samo je nadogradio zamisao svog velikog učitelja.

U tom grmu, dakle, u fudbalu, naš budući košarkaški učitelj pronašao je uzor za stvaranje demokratskog društva. Stvorio je totalnu demokratiju. Kod nas svako bukvalno može biti ambasador, poslanik ili ministar. Ako je u Francuskoj pod Napoleonom svaki vojnik potencijalno nosio maršalsku palicu u džepu, mogao je steći na bojnom polju, u Srbiji svaki građanin može biti nešto od gore pomenutog. Svi su jednaki i ravnopravni pred Vučićem!

Da baš ne bude doslovno shvaćeno, ima i tu malo jednakijih i ravnopravnijih. Prvo se morate učlaniti u vladajuću stranku. Novoučlanjeni su uvek u prednosti u odnosu na one koji su čak i prvi potpisali pristupnicu. Zatim, treba i visoko obrazovanje. Po mogućstvu doktorska titula. Ko je prestareo za učenje, ili je pomalo tup za knjigu, taj već može da završi neki od brojnih privatnih fakulteta. Doktorat može i da prepiše od nekog manje poznatog autora. I da ga uhvate u krađi, ne smeta. Nije ni prvi ni poslednji u tome!

Na kraju, ali nikako poslednje, treća i ključna stvar za sticanje poslaničkog mandata, ambasadorske ili ministarske fotelje svakako je svakodnevno i svakonoćno višeminutno pominjanje predsednika. U razgovoru s familijom, prijateljima, na proslavama i parastosima, a naročito u javnim nastupima na brojnim našim televizijama potencijalni funkcioner mora da veliča misli i dela nepogrešivog. I da pljeska na svaku njegovu reč. Da urliče od radosti. Do delirijuma. Ko to ume jače, brže i bolje, široko mu polje. Hoću reći, široke su mogućnosti za njegov napredak. Nije baš originalno, sudeći po opštem ushićenju naroda za velikog Kim Džong Una, no dobre primere treba slediti.

Svaki građanin Srbije može biti ministar jednog dana. Neće biti ništa gori od ovih postojećih. I ovi su tako počeli. A, sada? Juče si vodio policiju, danas ćeš vojsku. I obrnuto. Neko je bio zadužen za socijalnu politiku, ali ni obrazovanje mu nije strano. Ekspert za cipele (industrija) sutra može preuzeti zdravstvo. Kulturu u Srbiji može bukvalno svako da zaduži. To je već poslednja rupa na svirali. Pa, neka se pohvali neki drugi narod, osim Severne Koreje, da najviša državna zvanja nisu dostupna svakom njenom građaninu. Čak se ni prebogata Holandija, koja je izmislila totalni fudbal, nije dosetila da uvede totalnu demokratiju poput Srbije. Ako se poučeni našim primerom bude odlučila na taj korak, sigurno će doseći i ove visoke grane na kojima počiva napredna Srbija. Samo čini mi se da Holanđani nemaju pamet poput Srba! I ako me nije izlagao jedan moj poznanik, inače već „dvadeset godina na privremenom radu u Holandiji“, Holanđani su i te kako srećni što nemaju nikakvu sličnost s današnjom Srbijom!

Miodrag Tasić