Srbija do Milvokija

Šaljiva pitalica „gde su žene najsrećnije?“, dobila je ovih dana još jedan odgovor. Pored onog vickastog „u Nevadi“, ovih dana se još nekoliko američkih država pridružilo produženom koitusu zvanom Američki izbori 2020. U trenutku dok pišem, pored Nevade, Džordanija, Penisilvanija i još neka Karalina trljaju, ližu i obrću glasačke listiće. I udaraju recke… Po svemu sudeći, sadašnji El Prezidente nije uspeo da zadovolji svoje biračko telo, te će sirota Melanija morati da pakuje kofere i da udobnost službenih prostorija vašingtonske rezidencije zameni nekakvom jahtom i brčkanjem u egg-dotičnim predelima. Naravno, tradicionalni lavor kojim je mužu prala noge u oralnom kabinetu ostaviće svojoj naslednici, baba-Bajdenki. Bitno da je Bela kuća i dalje ostala humanitarna gerijatrijska ustanova za udomljavanje drtina.

Čekaj, a šta koj andrak bilo koga u Srbiji briga da li se u prostorijama vašingtonske rezidencije obavlja medicinska ili seksualna fizioterapija?

Pa, bitno je! Zahvat po metodama famozne doktorke Monike Luinski (poznate po doktoratu iz oblasti tradicionalne francuske medicine) ostavio je katastrofalne posledice na ovim prostorima – ruševine, pobijene civile, poginule vojnike i amputaciju dela teritorije Kumanovskim sporazumom. U trenutku dok su čike iz amerskog Kongresa radile analizu izliva njegove DNK ljubavi, mlađani Klinton je skapirao da je za opstanak na vlasti najbolje da započne nekakav lokalni rat. Zaboga, vrhovni komandant se ne menja dok je zemlja u ratu! Koincidencija da je istovremeno trebalo proslaviti i jubilarnu godišnjicu NATO udruženja, bila je prilika koja se ne propušta. A između Srbije, Sirije i Nagornog Kurdistana, prosečnom američkom predsedniku (ili ma kom konzumentu Kentaki-piletine) teško da ima bilo kakve razlike.

Uh! Objection! – što bi rekla Ali (mek bi?) iz tamošnje advokatske serije… To što su Ameri decenijama pričali Yugoslovakia i što tupavi Tramp teško može na karti da nađe Srbiju (ili voljeno Kosovo!), može da se posmatra i obrnuto. Smešne izborne radnje u najmoćnijoj zemlji sveta omogućile su i nama, relativno obrazovanima da, uz slikovitu posvećenost belosvetskih medija trenutnom brojanju glasova, najzad skapiramo da je, gledano na mapi, Džordžija iznad visuljka Floridine penisule, a ne ispod.

Stvarno, koliko ljudi u Evropi može da na karti nađe Pensilvaniju? Ili, na primer, Indijanu, Tenesi, Misuri i Merilend? Ove četiri države su, po broju stanovnika, približne Srbiji, a famozna Pensilvanija je, otprilike, duplo veća. A ako merimo ekonomsku moć (pogotovu uz Vučićevo landaranje „najvećim u regionu“) onda bi naše kjurčenje Q-eficijentima (pogotovu što nam je ministar ekonomije Mali) bilo u najmanju (i samozadovoljavanjem depiliranu) ruku – smešno.

Posledice toga da je mali Alek odrastao u deka-Šešeljevom krilu (uz klackanje KGB-ovskom rusofilijom) snosimo danas svi. Da je 90ih Sloba (njihov osnivač i sponzor) imao dovoljno međunožnih atributa da svojoj ženetini (uz redovno obavljanje bračnih dužnosti) iznalupa po dupetu par argumenata – npr. da Amerika na kućne ljubimce troši više nego maćuška Rusija na naoružanje – ova zemlja bi bila tamo gde su danas Češka, Slovakia, Slovenija… Dakle, bez rata, sankcija, gubitka teritorija i ugleda…

To što je Mali Alek zaostao u mentalnom razvoju pa je tek sada, u 5 banke (i decenijama od prvog učešća u vlasti) skapirao odnos snaga na belosvetskoj političkoj sceni, odražava se na status države koju vodi. Kasno njegov Marko u Vašington stiže, prethodno je skupljao prištinsku prašinu svojom kravatom (videti „Mlataranje dugim cevima“).

A da su Vučić (i ostala Srbija-do-Tokija bulumenta) na vreme shvatili da je za ostvarenje nacionalnih interesa potrebna podrška velesila… I da se veličina neke zemlje ne meri brojem stanovnika,  kvadratnim kilometrima nego brojem zadovoljnih građana. Eh... kad bi baba imala onu stvar, zvala bi se deda i stanovala bi u Beloj kući... Ili čekala rezultate glasanja da se u nju useli.

Konačno, koje su posledice američkih izbora? Da li će penzionisani Tramp da ode u neku banju (ne, nikako Bajden-Bajden!)? Da li će Melanija da uzgaja melanome sunčanjem na palubi neke jahte?

Malopre objavljeni rezultati pokazali su da je Pen(i)silvanija pokazala Trampu srednji prst. Dakle, gotovo je, gotovo… Sjaj i beda demokratije izbile su na površinu – princip da pojedinci laganjem stanovništva dolaze na vlast i da prevareni snose posledice svoga izbora više su nego očigledni. Štiteći dolar umesto ljudi, blesavi Tramp je za 8 meseci pobio duplo više Amerikanaca nego Vijetnamski, Korejski i Avganistanski rat zajedno. To, bre, Trampe, Srbine…! O malopre pomenutom (pu, pu…) broju melanomčića, broju poginulih u budućim nepogodama izazvanih globalim zagrevanjem (i ostalim globalnim posledicama Trampovog autizma) tek ćemo čitati u narednim decenijama.

Šta Srbiji konkretno donosi promena Murte i Kurte(Kobejna) u vašingtonskom gerontološkom centru, da se lako pretpostaviti. To što je Amerika spala sa republikanskog slona na demokratskog magarca (tradicionalni simboli američkih partija) zahtevaće od nas izvesnu diplomatsku, jahačku i preletačku veštinu. Zato, Aco Srbine, trk po još jedan plajvaz u Belu kuću. Tvoj američki san mora da se nastavi pre nego što Džo promeni bravu na vratima. Srećom, tebi preletanje (Atlantika) nije teško, a sa „Trampe, Srbine“ prelazak na „brate Bajdene“ ipak je lakše od svih ostalih preletanja. Zato, nemoj da praviš kiselu facu! Ti bar znaš kako naši klinci definišu strpljenje – daš magarcu limun,  čekaš ljimunadu...