Moralna svest džeparoša

Dvojica školskih drugova, ako uzmemo u obzir da ih je školovala i vaspitavala ulica, a ujedno i dvojica cimera, prijatelja i kolega, sedeli su svako sa svojim mislima na svom mestu u iznajmljenoj garsonjeri i srkutali su, kako im se činilo, vodu sa blagim, nenametljivim mirisom kafe. S vremena na vreme bi jedan od njihž dvojice glasno i iritantno dugo zevao, dok se drugi ne bi obazirao na to, već bi zamišljeno vrteo šolju na stolu u smeru kazaljke na satu.
-Mogli bi malo da proštemo gradom. -reče zevač nakon izvesnog vremena.
-Misliš? -lenjo upita drugi cimer, čija je uža specijalnost džeparenje u gradskom prevozu.
-Zašto da ne? -reče prvi lopov nakon što se protegao ponovno glasno zevajući.
Njegova specijalnost je više bilo džeparenje po marketima i pešačkim zonama.
-Praznik je, svuda je gužva, ljudi se u ovakvim prilikama poprilično rasipaju, pa možda se i za nas malo nađe, šta kažeš?
-Ne znam koliko je to u redu. -neveselo odgovori drugi lopov. Nije u redu raditi na crveno slovo, a naročito nije u redu raditi ovaj naš posao. To je neoprostivo.
-Pa dobro, ako ti to predstavlja problem, onda ćemo odmoriti. -reče prvi lopov, koji je titulu prvi dobio samo zato što je prvi pokrenuo razgovor u ovoj priči. On uze daljinski upravljač i utonu u fotelju ispred televizora.
Tišinu koju je do maločas remetio iritantan zvuk zevanja, sada je bila narušena od strane nešto iritantnijeg zvuka koji je dolazio sa televizora. Menjajući nezainteresovano programe, lopov se zaustavi u trenutku kada je na ekranu ugledao političara u živom programu. Usplahiren i žustar, kakav je inače u svojim nastupima, političar je pričao o svojim dosadašnjim uspesima i budućim
velikim planovima.
-A kako ovaj može da radi na crveno slovo? -zajedljivo upita kolega kolegu.
-Mislim da je za njega prekasno. -odgovori lopov i nastavi da vrti šolju sa hladnom sadržinom u smeru kazaljke na satu.
Željko Žele Jovanović