Sistem građen na lažima

Da li smo robovi ili gospodari, skoro da je sve jedno. Laž je postala naša svakodnevica, stil života, način ophođenja, sistem u kojem živimo. Život u laži i nepoštenju ne dozvoljava da se izgradi zdrav temelj koji je potreban da bi se izgradili zdravi odnosi. Pa ipak, laž traje vekovima. Menjala je formu, ali je suština ostala ista.

Birokratija i političari varaju narod, radnici su neverni poslodavcima, prijatelji izdaju prijatelje. Ljudi lažu da bi opstali. Uz laž ide lopovluk, prevare, otimanje, razne manipulacije.

Psiholog Paul Ekman je napisao obimnu studiju o laži. Laž je „vragolasta pojava“ kaže Ekman, ali u svojoj studiji nije otkrio način kako da se ona iskoreni. Ukratko, u borbi između istine i njenog neprijatelja još se ne vidi kraj.

Igra lažima je vrlo opasna. Laganje je postala tehnika u odnosima sa drugim ljudima, strategija za postizanje ciljeva. Laž je u službi manipulacije drugima, radi postizanja brojnih ličnih psiholoških i materijalnih dobiti. Tako laži postaju zarazne, a njihove posledice mogu biti nesagledive.

Lepo se pakuju, postaju privlačne, upečatljive – čovek počne u njih da veruje, počne da im se raduje. Tako laganje postaje koristan alat u našim životima.

Sistem kreiran na lažima je obezvredio duhovne i materijalne vrednosti. Čitavi segmenti naše društvene, političke i ekonomske stvarnosti su ograničeni, zatočeni, potrošeni, zapušteni, zaduženi. Živimo u sistemu pogrešnih vrednosti i kriterijuma. Laž, poltronstvo, koristoljublje i kukavičluk su postale uobičajene pojave, a apatija i strah su stvarnost našeg društva.

Čudna je ta čovekova tvrdokorna sklonost da neprestano učvršćuje već izgrađene stavove, umesto da ih kopka, pretresa i ako ne valjaju, promeni i odbaci. I tako je temelj našeg sistema izgrađen na lažima, obmanama, manipulaciji, propagandi. Sve zarad ličnog koristoljublja.

Iz generacije u generaciju svaka nova vlast nastavlja tamo gde su prethodnici stali: da gradi sistem na lažima. Da li je to dovoljno snažan temelj i koliko može još da izdrži? Da li to znači da je sve oko nas lažno i promašeno? Lažna država? Lažan sistem? I ako su to sve laži, iluzija i fikcije da li to znači da sve jednog dana mora propasti? Hoće li se srušiti kao kula od karata? I ako se to desi, hoćemo li se snaći?

„Ako izgovorite dovoljno veliku laž i nastavite da je ponavljate ljudi će na kraju u nju poverovati. Zato je od životne važnosti za državu da iskoristi sve njene moći. Istina je smrtni neprijatelj laži i sledstveno tome istina je najveći neprijatelji države.“ - pisao je Gebels. Čini se da su naši političari dobro upamtili ove reči, i da se ponašaju u skladu sa njima.

Vrlo dobro znaju da je propaganda ubojito oružje u kreiranju naše stvarnosti. Vrhunski rezultati su zagarantovani, a posledice po ljude, narode i državu su razorne. I eto nas, tu gde jesmo. A da su čitali Kanta znali bi da je čovek odgovoran za sve posledice koje slede iz laži.

U osnovi, budućnost društva i države ne može se graditi na lažima. To me dovodi do pitanja šta nam je potrebno?

Potrebna nam je puna istina, suočavanje, otrežnjenje. Potrebno je da se objektivno uoče karakteristike stanja. Potrebne su nam nove mogućnosti. Odgovorni ljudi koji su sposobni da donesu optimalne i dugoročne odluke. Odluke koje su u javnom interesu i to ne samo za ove generacije, već i za sledeće. Potrebno je da promenimo sistem vrednosti, da se vratimo poštenju i iskrenosti. Potrebno je da menjamo sebe, našu svest, da bismo zajedno menjali i sistem u kome živimo.

Što pre.

Aleksandra Kivela