Radnici umiru čekajući

U Srbiji je stopa nezaposlenosti između 20 i 21 odsto, i od oktobra prošle godine stagnira, i to je dobra vest, imajući u vidu da je 2012. porasla za 26 odsto, rekao je Zoran Martinović direktor NZS.

Razmišljam, postoje i ove dve opcije zašto je u državi u pokušaju (Srbiji) smanjen broj nezaposlenih. Prva, prijavljeni kandidati pobegli su u inostranstvo. Druga, povećan je broj umrlih dok su čekali da se država smiluje i otvori nova radna mesta. Dočekali posao, nisu.

S druge strane, zvuči super – “mladi se zapošljavaju”. Eto posla na primer na projektu “Beograd na vodi” ili u Železari Smederevo. Možda su mladi zaposleni, ali i oni do 50 godina ( ko ima više godina, čeka Super Bingo na Birou) na projektu ”Obnovimo Srbiju nakon poplava”? Ili na još jednom projektu ORA Zaječar ( Omladinska radna akcija), to je valjda preporodimo Zaječar, od onih koji su ga uništili? Da ne zaboravim i RTB Bor. Projekat hvatanja ptice trkačice ima i Pera kojot, pa nikako da joj dođe glave.   

Ima posla, kaže naš premijer Vučić (nema Dr) Aleksandar (ja ga zovem Vučko, “poznajem” ga već 20 godina, i Radikalno pratim njegovu karijeru) samo mi moramo da radimo! Nije rekao premijer da smo neradnici, ali moramo kao i on, da radimo, radimo, radimo. Ok., slažem se. Postoji jedna velika začkoljica. Gde i za koje pare? Za minimalac od 200 evra, šest dana nedeljno, po 12 sati? Čuj, pa radi ti.

Razgovaram sa prijateljima, poznanicima, svi hoće da rade, ali kažu nema gde ili su to nepristojne ponude – praksa, volontiranje, preko koje kakvih Agencija pa njima malo para od prve plate koja po pravilu kasni tri meseca. Vučko, hoćemo mi da radimo, ali nismo bolidi!

Ove bajke da se narod upošljava su deo priča iz: “1001 i jednog dana u državi u pokušaju”. Ne kažem ja da posla nema, ima nešto što se tako zove. Kada Vučko i Vulin (ministar iz JUL-a) shvate da radnik nije mašina, da treba da živi od svog rada, možda se brojke na Birou neće smanjivati i iz razloga koje sam naveo na početku teksta.

Miljan Paunović