Dobro nam došli mi(li)granti

Neka Bog čuva medije! Da nije njih stvarnost bi nam bila besmislena i prazna, Platonovoj pećini nalik u kojoj su se organizovali tupani koji nisu imali pojma da i izvan pećine ima života. Ušančen u sopstvenom naprednjačkom svetiću svaki pojedinac bi sebe doživljavao kao bednom, brabonjkasto stvorenje izmetnuto iz realnog života i saterano u ćošak. Kao nesposobnu slinavu benu, nesposobnu da se snađeu uslovima u kojima mali i malo veći dripci plutaju kao sipe. Ovako mu se vidici šire, a zgasli pogled tranzicionog opuška puca po sveopštoj moralnoj bedi i tragediji biblijskih razmera, koja drma civlizovani svet. Prema tom egzodusu njegov depresivni suživot, sa predstavom o samome sebe, postaje slavlje, spektakl na kojem bi trebalo zahvaliti gospodarima svog u mukama rođenog i odgajanog bića. Njegov udes koji je, koliko do juče, bio primer planetarne zavere protiv jednog naroda i njegovih pripadnika, postaje tek bleda epizoda beščašća svetskih moćnika, još jedno vatreno krštenje. Prostije rečeno:vaginalni smog.

I zato nas ubiše tim izveštajima o migrantima, pored kojih smo mi, kao zemlja u nastajanju i narod u nestajanju, istovremeno, prosto prekinuli kontinuitet i jednog i drugog, i zgranuto gledamo ono sa čim nikakve veze nemamo. Sve se to događa u trenutku kad nam se iz najviših sfera upravljanja ovim brodom ludaka kliče: „Glavu gore!“ Čime nam se dajeonaj dodatni zamajac da istrajemo u odbrani Srpstva i Srbije koliko god sve to izgledalo nevažno ostatku sveta.

Naravno, žao mi je tih ljudi, dece naročito, i trudnica, dakako. Ali šta ja imam s tim? Ko sam ja? Samo bedni ispljuvak slučajnosti smešten na neko vreme u ovu balkansku kaljugu koja je po mnogo čemu najgore mesto na svetu. Mesto u kojem ni onima koji beže pred izginućem ne pada napamet da se zadržavaju. Voleo bih da mogu da im pomognem, ali mi ova vlast to nijeomogućila, a osim sopstvene krvi, nemam šta da im ponudim, nju imaju, kadgod i ako zatreba. A mislim da je tako sa većinom podanika ove naprednjačke demokratije. I tu bi priča sa migrantima trebalo da bude završena.

Uostalom, ovo je prava slika civilizovanog sveta, njegovih humanističkih dometa i principa: pendrek, žica, psovka, vatra... U nastojanju da se zaštiti sopstvena egzistencija, blagostanje stečeno na nesreći onih koji sada kucaju na vrata gospodara svog usuda.Zanimljivo je to da većinu migranata činesposobni muškarci, trudnice i majke sa decom što se uklapa u neku teoriju zavere. No nije na meni da o tome sudim. Ono što je sasvimsigurno jeste da se radi o procesu koji je negde smišljeni koji će trajati, trajati...dok se ne okonča.

Sve to išlo je u korist aktuelnoj vlasti da nam stavi do znanja koliko nam je dobro, koliko su oni daleko iznad svih u svom humanističkom pristupu situaciji s kojom ni vrhunski mozgovi EU-a ne znaju šta će. Još jedan dokaz da smo u svemu bolji, plemenitiji, humaniji od onih koji nas neće pod svoje okrilje, i koji bi da nam otmu čak i sveteatribute nacionalnog identiteta. A sve to, i više od toga, mi smo već preživeli. Ijoš smo živi, ako je ovo život. To što pokušavamo da pokažemo izuzetnu humanost prema migrantima koji su svetski problem, i o kojima bi tebalo da brinu gospodari sveta, izuzetno je diskutabilno. Već bezbroj puta se pokazalo da su naša pravoslavna, srpska, naprednjačka...merila u potpunoj suprotnosti od merila civilizovanog sveta koji nas provlači kroz „toplog zeku“tranzicije i vraća u okrilje kapitalističkih umova i vrednosti. Da ne zaboravimo, to su isti oni za koje su „milosrdni anđeli“ zapravo „avaksi“ natovareni osiromašenim uranijumom, a mi smo oni koji okreću drugi obraz, a i dupe kad zatreba.

No lako se da shvatiti da je sve to politički marketing svojstven onima kojima je do vlasti stalo po svaku cenu, i koji u svemu vide samo povod za sopstvenu promociju. Jer, ne zaboravimo, sve će to Angela da udomi, napoji, nahrani i zaposli, a nama ostaje da bazamo po slepim ulicama ovog kazamata u uzaludnom očekivanju da će nam biti bolje i da će nas bar neko podržati u želji da opstanemo, makar to bila i Papua Nova Gvineja.

Ivan Rajović