Evo vam ga, kapitalizam!

Logika kaže da je tranzicija nešto što bi usporene u razvoju trebalo da uvede u moderne svetske tokove koji bi, opet, po nekoj logici, trebalo da budu moderniji, civilizovaniji i humaniji uz sve one prednosti koje ove tekovine ljudskog razvoja nose.

Međutim, sve ono na šta nailazite jeste atak na duševni i fizički život. I umesto da vam neko objasni da je to zapravo ono što će vas konačno usrećiti, oni koji su zauzeli pozicije kormilara, gotovo preteći i sa velikom dozom cinizma poručuju sa svih medija : "To vam je je kapitalizam". Jasno nam je da iza toga toga stoji i ono :"Majku vam blentavu…", koje se na volšeban način gubi u etru.

Zanimljivo je da vi, zapravo, kao relativno umno biće sa nasleđem od nekih 4-5 hiljada godina poznate nam najnovije civilizacije, imate taj hendikep da vas uvode u život, kao rođenog degenerika, kao šumskog čoveka, a onda vam još prete da će taj epohalni napredak, umesto da vas usreći, potpuno da vas sjebe.

Iz takvog okruženja, normalno, beže svi oni koji to mogu. Ostali, voljno ili nevoljno, pristaju da žive u retardiranoj zajednici. I šta preostaje, hteli ili ne, ako hoćete da živite, morate da igrate. A igra podrazumeva prihvatanje svega ovoga o čemu ovde govorim kao neminovnosti i ugrađivanje samog sebe u tokove savremenog retardizma.

Od rodovske organizacije pa nadalje svaka ljudska skupina funkcioniše koliko-toliko jednoobrazno, čak i uz disonantne tonove pojedinih "svirača". Bez obzira da li se radi o volji većine, diktaturi diktatora, dostignutoj svesti ( što je neko vreme egzistiralo kao utopija) ili religioznog zanosa, tek svaki kolektiv u skladu sa karakteristikama koje odnose prevagu nad drugim simbolima prepoznatljivosti biva okarakterisan i klasifikovan. Tako imamo vredne narode, pedantne, radne, mudre, hrabre, ratničke, pokvarene, divlje, lopovske, primitivne i tako dalje i dalje sve do poslednje poznate, a možda i nepoznate, psihološke karakteristike. A pošto je karakter sudbina, kako tvrde mudraci, koje više niko ništa ne pita, onda i svaki narod ima sudbinu koja mu je primerena. Međutim, kao i u svemu drugom, postoje momenti kada neko nekome na silu pokušava da nametne način života za koji primalac jednostavno nije podoban i u tim okolnostima, kako to narod kaže, ovaj se ponaša kao pile sa sisama.  

Kapitalizam nije model funkcionisanja ljudske zajednice koji je proizvod humanističkog duha, pa kao takav ne može svima biti prihvatljiv. Zapravo, kapitalizam je proces kroz koji se prolazi i koji se dostiže specifičnim načinom ophođenja u međuljudskim odnosima koje karakterišu vrline koje su uspostavljene kao takve. U skladu s tim, odgovorno tvrdim, da postoje narodi koji, kada su u svom vekovnom okruženju, jednostavno nisu u stanju da prihvate ovaj poredak kao način života. Uostalom, kapitalizam i ne traži mentalno podobne izvršioce, već poslušnike, profitere, manipulante i sve one koji su spremni na sve i svašta kako bi ostvarili cilj, a cilj je moć nad drugima.  

Srpski narod je jedan od onih koji je sve prošao, ali još nije uspeo da sazri da bi mogao da "proguta" kapitalizam. Možda zbog svog genetskog sklopa, a možda i zato što je suviše kasno da bi se pelcer kapitalizma ovde primio i prihvatio kao proizvod kolektivnog razvoja i uspona, kao civilizacijsko dostignuće, a ne kao nametanje modernog robovlasničkog poretk. A narod čija je istorija obeležena stolećima robovanja nikada dobrovoljno ne može  da prihvati povratak na staro, bez obzira u kakvoj mu se recikliranoj varijanti to serviralo.

Zato imam utisak da i pored pretnji i prisila koje dolaze sa svih strana to „sisato pile" nikad neće postati kokoš koja nosi jaja, makar ona bila i zlatna. U najboljoj varijanti, biće to neki specifični srpski kapitalizam, ukoliko se pre toga, intelekt ovoga naroda ne rasturi po svetu, a ono što ostane u okvirima određenih im granica, ukoliko ne pomre, i poludi postane klasično moderno roblje, jeftina radna snaga bez identiteta, bez kulture i istorijskog pamćenja koje, kakvo god da je, ima bar jednu pozitivnu crtu, a to je slovenska duša koja je nespojiva sa vizijom Novog svetskog poretka u čijoj osnovi leže sasvim suprotni životni i vrednosni motivi.

Valjda zbog toga i to "Ovo vam je kapitalizam" ne da zvuči kao pretnja, već to i jeste, a što je najgore, niko i ne očekuje da se "štićenici" zavoda za mentalno ispiranje osećaju srećnim što im Nov svetski poredak "kuca na vrata". Naprotiv, po prvi put u istoriji događa se da se čitavom jedom narodu preti napretkom i izvlačenjem iz višedecenijskog mraka i gvozdene zavese. Ali, to vam je kapitalizam!

Ivan Rajović