Feminizam u Srbiji

Šta reći o feminizmu u Srbiji iz ugla žene, feministkinje. Jer, sebe smatram feministkinjom. Ne aktivistkinjom. Hoće li feminizam danas, ubiti ženu u meni?

U Srbiji svaka četvrta žena smatra da je feminizam ponizio “jači pol”, izmešao tradicionalne uloge(?!) i poremetio prirodnu ravnotežu među polovima. Da li to znači da feminizam postaje prevaziđena pojava?

Feminizam u Srbiji je dobio komičnu, pa čak i negativnu konotaciju. U društvu koje je u 21. veku krenulo putem re-tradicionalizacije i re-patrijahalizacije feminizam je ružna reč.

Feministkinja - nedojebana intelektualka?! Ili - žene postaju feministkinje jer im njihov izgled ne omogućava da muškarci trče za njima, pa im ne preostaje ništa drugo nego da mrze muškarce?! Ko je i kada sveo ideju feminizma i ženskih prava na to da žene žele da vladaju svetom, abortiraju neprestano, ne briju se, ne šminkaju, izgledaju zapušteno i žive sa mačkama? Bez muškaraca?

Sve češće čujem priče žena koje kažu da im feminizam ne treba. Da je danas feminizam suštinski loš, pogrešan i koja sve zla svetu nanosi. Da su feministkinje mrziteljice svega i svačega. Da su to “nedojebane frustrirane otrovne lezbejke” koje su upropastile ideju o feminizmu. Borkinje za prava žena koje pristaju na nasilje nad sobom. Ili ga čine nad ljudima oko sebe. Ima tu još mnogo toga, ali ovo je suština.

Feminizam se od svojih početaka borio za obrazovanje žena, pravo glasa, bolje uslove rada, bezbednost na ulici, brigu o deci, socijalnu sigurnost, skloništa za žrtve silovanja, za promene zakona. Za jednake mogućnosti i jednaka prava za sve, bez obzira na pol. Da nije feminističkog angažmana mi ne bismo dobile ni ovakve zakone, kakve sada imamo. Kako smo onda došli do ovakvog nakaradnog pogleda na feminizam i feministrkinje?!

Feminizam koji ja poznajem ne odriče ničija prava, niti jede muškarce. Samopoštovanje, lična snaga, jednakost, međusobna podrška muškaraca i žena su suštinske vrednosti koje feminizam podržava i za koje se nesumnjivo zalaže. Feminizam koji ja poznajem se zalaže za društvo u kojem nema straha od jednakog pristupa obrazovanju, zapošljavanju, životnim mogućnostima i potrebama, nema zatvaranja očiju pred nasiljem prema ženama. Taj moj feminizam se bori za prava žena , ljudska prava uopšte i pozitivne društvene promene.

Moj feminizam ne deli pravdu, već traga za njom. On teži pravdi, ne na štetu jednih, drugih ili trećih, već za život svih oslobođen od predrasuda i bilo kakve mržnje. Zato feministkinja u meni neće ubiti ženu u meni. Njih dve se odlično slažu.

Sa muškarcem pored nas. U Srbiji, danas. 

Aleksandra Kivela