Hvala nikome, ni za šta

Pre par dana obeleženo je 15 godina od, takozvane, revolucije koja se desila 5. oktobra. Čovek koji razmišlja zdravo kada pogleda te godine shvatiće da se promenilo apsolutno ništa. Hvala nikome, ni za šta. Smenjuju se face, odela, neki mutavi, sedi, nosati, ćopavi i tako dalje, a u sistemu se ne menja ništa. Džaba su ljudi dobijali pendrek u leđa, suzavac u oči, džabe su razbijali bagerom skupštinu i skupljali se u tolikom broju. A govore stalno o nekim zaverama i kako su to samo bajke, a sve što treba da urade jeste da uključe svoj zakržljali, ograničeni mozak i da shvate da nam je sve isplanirano. Svima je budućnost isplanirana, jer par ljudi misle da mogu da kontrolišu svet, igraju se boga, misle da su bogovi jer imaju novac. Bog je stvorio čoveka, čovek je stvorio novac, čovek je pljunuo Boga, čovek misli da je Bog.

Sudbina ove bedne i ponosne zemlje bila je zapečaćena najgorom, veštačkom tvorevinom ikada i njenim Vrhovnim Crvenim Božanskim i Besmrtnim Ćopavim vođom i njegovom prljavom, banditskom, komunističkom partijom. To je bila država u kojoj apsolutno nije bilo slobode. Svaki bedni čovek koji bi rekao nešto protiv tadađnjeg režima dobio bi besplatan boravak na Golom Otoku sa kartom u jednom pravcu. Gde je tu sloboda veroispovesti kad su hapsili ljude ispred crkve? I o čemu uopšte pričamo, kad ti prokleti kreteni mogu sebi da dozvole da proteraju neku veličinu kao što je Miloš Crnjanski ili Slobodan Jovanović?!

A masi je to odgovaralo, to glumatanje mira, bratstva i jedinstva, te veštačke zajednice, gde mora da se rukuje sa Hrvatom, ili se nasmeje muslimanu, ili deli sa njim sobu u vojsci, kancelariju u firmi, itd. A jedva su čekali da pripucaju jedni na druge kasnije, a trčali su u tu crvenu partiju za petosobne stanove i sigurna radna mesta, a bili su nepismene seljačine koje su znale samo da se potpišu. Takvi su pokazali ko su i šta su. Ali nisu mi jasni ovi „jugostalgičari”... Koji je to kurac? Nedostaju vam sad petosobni stanovi i basnoslovne cifre na računu a? Besplatna letovanja preko firme, Hvar, Budva, je li? E pa ne može, DRUGOVI, sad se svi krčkamo u istom kotlu zajedno, bratstvo i jedinstvo, samo da vam kažem. Takvi, ta bagra, usrala se u sve novije i buduće generacije. Kako? Lako, sve im je bilo na tacni, na tanjiru ponuđeno, najrazvijenija država u ovom delu sveta, i niko se ne zapita kako. Pa na kredit, sve se uzimalo na kredit koji danas mora da vraća moj otac, ja, moje dete, i daj Bože, samo još moj unuk... Hvala nikome, ni za šta.

Netrpeljivost je porasla do te mere da su se poubijali u građanskom ratu, ali kad već idu da ubiju svog brata Hrvata ili muslimana, zašto da ne ukradu malo bele tehnike i to? Skida se ikona sveca i stavlja se Slobo, novo božanstvo, novi lik u priči bez kraja, slavili su ga i podigao ih je na Gazimestanu ali je nisko pao i dobili smo jedno bombardovanje, da ga pamtimo, da pocrkamo od raka i boleština. Proterali ga ljudi tog 5. oktobra i evo, sad i za njim pojedini plaču, žele Klaru Šuman nazad da sa njom kupuju nepotrebne stvari i diče se komšijama, tad je moglo da se ide u NJEMAČKU i da se bude gasterbajter, fino baš.

Dolaze neki novi, žuti, čiji vođa dosta podseća na Džordž Klunija i podjednako dobro glumi, koji su rasprodali čitavu zemlju, delili neke imaginarne akcije, kao Deda Mraz za Novu godinu, ovaj sada Crni Arapin Vučić iz srpske epske narodne pesme i biće ih još, ali će narod i ovi ljudi ostati večito glupi, naivni i bez mozga.

Batali izbore, daj vaspitajte tu svoju decu u kakvoj državi žive i sa kim imaju posla kroz istoriju, nemojte im dozvoliti da ponavljaju greške, da odlaze u vojsku i rat za tuđe interese. I taj glas što bi nekom lopovu i seratoru dali, bolje da daju sebi i glasaju za zdrav razum, možda i bude bilo boljeg sutra. Za dobre stvari neka budu zahvalni naučnicima, sportistima, umetnicima, književnicima,besmrtnim inteligentnim ljudima, a za političko stanje i stanje na vlasti, hvala nikome, ni za šta.

Stefan Stanojević