I Sindi, i Švarceneger i svi

Sindi Kraford objavila sirovu, nedorađenu fotografiju svog tela, malo osenčenog vremenom, normalno, ali za moje, na priliku, dosege, i dalje ihahaj zgodnog. Sve uz propratnu poruku na temu: "Volite sebe, volite svoje telo, ne budite robovi surovih diktata modne industrije" .
Naša blogerka odvratila joj je tekstom "Jebi se, Sindi" - prvo si, dakle, namlatila milione dovodeći do očajanja devojke koje su u te gledale kao u boginju i pokušavale da budu savršene poput tebe, a sad si se setila pameti, šarma, samosvojnosti i osobenosti.

Usledila je i reakcija sa muške tačke gledišta - ne bih da generalizujem, ama slutim da bi se dobar deo muškaraca potpisao ispod ovog teksta, koji puca ovako, manje-više: ako niste skontale da je Sindi model, koji prodaje robu, ako niste skontale da se koriste i šminke i fotošopovi i trice i kučine i mile majke da bi sve stajalo gde treba i izgledalo besprekorno, plitke ste i tupe. Ako ste se trudile da je imitirate umesto da budete svoje, svakako ste ostale prazne, neharizmatične kokoši.

Dočim su oni, muškarci, zahvalni svojim herojima jer su od njih načinili snažne i samopouzdane ljude - možda ne baš prve u globalnom čoporu, ali makar su ih učinili petlom u tom kokošinjcu kojem se obraćaju. Makar i kikirezom.
A mi smo eto, noseva zalepljenih za "Kosmopolitene" i slična sranja, mažući svako anticelulit đubre koje se može novcem kupiti, pijući svaku močvarnu travuljinu koja se plemenito naziva fitnes šitness čajem, sve drndajući sinhrono neki ab šejper, batšejper , propustile da primetimo da:
1) nikad nećemo biti Sindi

2) muškarci se ionako ne lože na Sindi

3) nego na šarm. 

Nije nego.
Nego su i oni svesni da nisu Švarcenegeri i drže se praktične poslovice: "Protegni se koliki ti je guber", da ne kažem: "Našla vreća zakrpu".
Ali kada imaju priliku da biraju...Onda bude kao u onom vicu: trebalo je da izaberem između tri devojke - inteligentne, duhovite i dobre. Dugo sam razmišljao, vagao, procenjivao, merio, pretpostavljao koja bi osobina mogla da bude najvažnija...I na kraju sam odabrao  onu sa najvećim grudima!
Nemojte me pogrešno razumeti: volim muškarce, imam nekolicinu neprocenjivo fantastičnih prijatelja i mnoštvo sjajnih poznanika, a ni partneri mi nisu bili goveda i bilmezi.
Nerviraju me, međutim, pokušaji empatije koji se svedu na ocrnjivanje žena, na oštru polarizaciju na  dobre i loše, sponzoruše i normalne, OK i kurve, glupe i pametne. Često im nedostaje uvid u to koliko je odgajanje dečaka i devojčica različito; koliko nas patrijarhalni kodovi za jedne i za druge uteruju u različite kalupe. Lepota je vrlina koja se ženama nameće kao obaveza od malena. Čime god da se bave, koje god kvalitete i talente da imaju, devojčice, devojke, žene, uvek se procenjuju najpre po tome. "Laže onaj ko kaže da mu fizički izgled nije bitan" - često će, kao neverovatno naučno otkriće, saopštiti skriboman/fejzbukaš u povoju, da bi nastavio kontemplaciju o guzama, nogama i najboljim ribama u zemlji i regionu.

Muškarci trpe drugačiju vrstu pritiska - da budu snažni, samosvojni, hrabri, da ne budu osetljivi, da budu donosioci, da zarade, da obezbede, da budu potenti, pa i prepotentni. I samopouzdanje, stvarno ili glumljeno, nekako je deo tog paketa pa oni nauče, u najvećem broju slučajeva, da su dovoljno dobri. U svakom slučaju, u jednom neprikriveno mizoginom društvu uvek misle makar da su bolji od žena.

Ženama je taj perfekcionizam dublje i temeljnije utisnut, žene su često uverene da moraju da budu sposobne za sve i savršene u svemu da bi bile dobre. Dobro nije dovoljno, neophodno je savršeno. Razume se, žene u nekim ozbiljnijim godinama shvate apsurd te konstantne trke ili ih život sam samelje, pa nauče da relativizuju i prave trijažu, shvate da se ne mora biti besprekoran.
Ali ubedite vi trinaestogodišnjakinju, petnaestogodišnjakinju da se svet neće srušiti ako vaga pokaže jedan kilogram više, ako obrve nisu iscrtane pomoću šestara i uglomera, ako dva ogromna balona nisu nasađena direkt na rebra? Ubedite ih da ne znam kakvo gladovanje neće pretvoriti njihov evrisomatski vektor u leptosomatski (onaj manekenski, obim kukova manji od 90cm) kad su one time okružene od jutra do mraka i kad ih razne fešn tiviji, pinkovi, grandovi, more, svi mediji, globalno, ubeđuju da stvari stoje baš tako?
Najpre im se nametne to kako treba da izgledaju i koga treba da privuku, a onda su same krive kad ih tretiraju kao stoku, kad ih ponižavaju, kad ih smatraju praznim i bezvrednim, kad ih biju i siluju? Optužuju da su "udavače" koje se otrombolje kad rode, pa ih onda ostave i nađu opet neku sa natrćenim sisićima? Kad ih seciraju i tranžiraju kao beslovesno meso, doslovno i metaforično?

Kad, na koncu, zahtevaju od njih da budu i savršene, i svoje, i da vode računa o svom izgledu, i da nađu meru, i da razviju druge kvalitete, da razviju svoju osobenost i jedinstvenost? Ti isti što su ih i gurali u kalup?
Ma jebi se, Sindi. I ti, Švarcenegeru. I vi u modnoj i filmskoj industriji, svi vi, kompletno i vi koji mislite da znate šta žene treba da rade i kako da razmišljaju. I vi koji mislite da znate zbog koga se doterujemo i šta hoćemo. Hvala vam što sam zarana shvatila da nikad neću ispuniti vaše kriterijume. Hvala i jebite se svi.

Iva Radović