Kako može bolje, tako može i gore

Hajde nešto mi objasni, kad si tako pametan, kao i obično - zanima me i kopka već neko vreme zašto je, po tebi, u Srbiji tako loša situacija. Kako bi ojasnio, kroz prizmu svega što znaš, svu tu muku, besposlenost, nemaštinu, prošle ratove i patnje, i sve što nas je zadesilo u poslednjih dvadesetak godina?“

-„Da, da, shvatam tačno šta želiš da me pitaš. Pitanje nije toliko teško, ali odgovor je definitivno komplikovan. Vidi, ako prihvatimo ideju da univerzum nije puki prazan prostor, već neka vrsta inteligentne supstance, recimo; kao i ideju da je sve povezano to jest da su svi ljudi povezani sa drugim ljudima, sa svim životinjama, biljkama, celokupnom prirodom, onda sva dešavanja na planeti imaju veoma logičan sled. Svaki događaj je manifestacija ljudske misli. Svaka mržnja, sumnja,  bes, želja za osvetom, loša namera i slično, manifestovaće se, ili, bolje rečeno, materijalizovati negde u prostoru. Akumulacija ovih loših osećanja prouzrokovaće promene u neposrednoj okolini. Sećaš se eksperimenata sa vodom. Isto tako kroz eksperimente dokazano je da mislima i rečima delujemo na biljke i životinje oko sebe. Kada imaš veliki broj ljudi koji su se skoncentrisali na pohlepu, mržnju, kukanje, međusobno optuživanje i, možda najvažnije od svega, beg od lične odgovornosti – dobićeš, kao rezultat, kad-tad jaku fizičku manifestaciju. Da li je ta manifestacija u obliku krize, rata, nemaštine ili prirodne nepogode sasvim je svejedno. Zapravo, ne znam od čega to zavisi. Ali, znam da je ceo svet poludeo od pohlepe, zavisti, mržnje i nezahvalnosti. Sam život nam više nije dovoljan. Sad je potrebno gomilati novčana i materijalna dobra do besvesti. Sad je normalno zavideti drugom, mrzeti ga, ubiti za novac ako treba. Nekada mi nije jasno kako ljudska vrsta do sada nije uspela shvati da kroz novac i „fensi“ garderobu, najnoviji mobilni telefon, besna kola, velelepne kuće sa bazenima, brze jahte,  „kule i gradove”, samo budala pokušava da nađe sreću. Ja zaista imam problem da shvatim, kako radi mozak osobe koja reši da nekog ubije ili unesreći da bi njemu bilo dobro. To nikad u istoriji čovečanstva nije funkcionisalo, niti će, jer, to je jednostavno nemoguće. Zlo donosi zlo - i tačka. A što se nemaštine tiče, svidelo mi se šta je Čarls Hanel rekao u jednom svom seminaru davnih dana: „Gubitak (ili nemogućnost stvaranja) materijalnog bogatstva je često samo rezultat mentalne neodlučnosti i negativnih misli“.

Toliko ljudi na svetu je obnevidelo od pohlepe i mržnje. Mnogi lutaju kroz život kao brod bez kapetana po mrtvom moru. Što je najgore, šire taj haos kao smrtonosni virus. Umiru u patnji, ne znajući, do kraja, ni za koji su đavo živeli. Saberi milione takvih i rezultat je apokalipsa. Sa druge strane postoje ljudi koji su dobri, iskreni, pošteni, dobronamerni, vredni, puni ljubavi i razumevanja za druge, a vidiš ih kako se muče u nedogled. Znam da te zanima zašto se to dešava. Odgovor je veoma jednostavan. Takvim ljudima fali mnogo lične odgovornosti i samosvesti. Isto kao i ti nekada, ubeđeni su da je problem u državi, vladi, drugim ljudima. Duboko veruju da oni, kao bespomoćni pojedinci, baš ništa ne mogu da urade, da nešto promene. Veruju duboko da ne mogu da promene svoje živote sve dok se njihova okolina ne promeni. I ponovo moram da pomenem Hanela i ljude sličnih razmišljanja, koji uporno savetuju, već preko sto godina, da ne obraćamo pažnju na spoljne uslove, već da se koncentrišemo na ono što želimo i da samo o tome razmišljamo i govorimo. Jedino je rešenje da prebacimo fokus sa onog što ne želimo na ono što želimo i da budemo strpljivi! Čarls Hanel je čovek koji je počeo kao potrčko a završio u rangu Rokfelera, valda onda zna o čemu priča.

 To je ono čuveno „vrzino kolo“ o kojem sam ti ranije pričao.  Ljudi koji žive u Srbiji su dobili šamar u obliku rata i velike krize, ne bi li shvatili da nešto rade pogrešno, da nešto treba da promene. Dokle god ne dođe do te konkretne promene, imaćemo iste vlade, iste probleme, iste priče. Dokle god naš narod ne preuzme odgovornost za svoje postupke i svoje misli, dokle god ne prestanemo da kukamo i krivimo sve i svakoga za našu muku i dokle god ne naučimo da budemo prvo zahvalni, pa onda bogati, ništa pod milim Bogom se neće promeniti! U međuvremenu, nadam se da nećemo navući na sebe još veću bedu. Jer kako može bolje, tako može i gore. Mislim da se, sa svim ti jadikovanjem i kafanskim bavljenjem politikom, bukvalno igramo s vatrom.“

Odlomak iz knjige „Dušanova teorija relativiteta“

Bojan Čupić