Kapija Srbije

Tako se zvao projekat našeg aerodroma, finansiran od strane evropske banke. Da bi belosvetski konsultanti mogli udobno i bezbedno da dolaze kod nas, po novac „darivan“ zemlji u tranziciji. Te danajske darove su, kroz razne projekte, vraćali sebi i svojim poslodavcima natrag.
U okviru projekta „kapija“, napravljen je i jedan od boljih VIP salona u Evropi. Sa podom od mermera sa dna okeana, ispred obala Brazila, parketom od trešnjinog drveta, venecijanskim staklom i slikama naših najpoznatijih slikara (nadajmo se da su još tamo!).
Ideja je bila da tu svraćaju VIP persone, ali takvi nama ne zapadoše. Uglavnom je svračala treća liga iz EU.
Eksploatacija VIP salona se ispostavila preskupom za našu, ionako siromašnu državu, i tako je više stajao prazan, nego u funkciji. Sat vremena korišćenja koštao je preko 1000 dolara. Američkih naravno.
Prilikom jednog od dolazaka ozloglašene Karle del Ponte, sa domaćim zadacima koje je uredno ispostavljala, nije bilo predviđeno da koristi usluge VIP salona.
Ali ženi se, gle čuda, iznenada javila potreba za korišćenjem toaleta, i gde drugo nego u VIP salon. Pokrenuta je cela mašinerija, obezbedjenje, konobari, hostese, sve pod konac, iskeširano 1000 dolara, žena je utrčala, obavila ono što Bora zove dva dinara druže i nazad u avion.

Bio je to najskuplja plaćena upotreba WC u istoriji beogradskog aerodroma.
Baba sera je bila cela naša zemlja.
Tako ostade do dana današnjeg.
Danajci dodju, istovare svoja govna i sitniš zazveči.