Ovih dana smo mogli u novinama da pročitamo radosnu vest: Napredovalo zdravstvo u Srbiji. Lepo zvuči, ali zastrašujuće činjenice o katastrofi srpskog zdravstva se ne mogu ublažiti ovakvim vestima.

Napredovalo se - u odnosu na šta, koga i koliko? Odgovori su manje radosni:

Mada ove godine nismo najgori (iza nas su Crna Gora, Rumunija i BiH), od 1000 maksimalnih bodova, Srbija je dobila 473, prema oceni studije Euro Health Consumer Index (EHCI) i na 33. mestu je.

Kako su se Crna Gora i BiH ove godine prvi put našle u ovom rangiranju, faktički smo se pomerili za jedno mesto u odnosu na prethodne godine i prestigli Rumuniju. Hrvatska, na 23. i Slovenija na 19. mestu, drže „zlatnu sredinu”, a ispred nas su i dalje i Makedonija i Albanija. Nazdravlje!

U ovom istraživanju, zdravstveni sistemi su rangirani u 48 tačaka, koje su obuhvatile šest područja: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju, farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici, a prvi put ove godine rangirana je i oblast prevencije.

Dr Arne Bjornberg, predsedavajući EHCI,  je izjavio da „zdravstvena zaštita u Srbiji odražava generalno sumornu svakodnevicu i da se zato treba usredsrediti na smanjenje smrtnosti kod novorođenčadi, nejednakost pacijenata, korupciju i prenaglašenosti bolničkog lečenja”. Loše ocene smo opet dobili u oblasti nepovoljnih ishoda lečenja i listi čekanja na zračenja i neke operacije.

Koji su razlozi ovakvog stanja u nasem zdravstvu i šta se čini da se to stanje popravi? 

Naravno, razlozi su mnogobrojni. Najviše se govori o nedostatku sredstava. Srbija je loše ocenjena po kvalitetu zdravstvene zaštite, jer su joj izdvajanja u zdravstvu najmanja u regionu, 250 evra po stanovniku – kažu u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Zemlje u regionu izdvajaju četiri puta više od nas. Sindikati zdravstva su ocenili da je Srbija loše ocenjena zbog nedostatka sredstava, sporih reformi i loše opremljenosti. Naše zdravstvo se pogrešno reformiše već 12 godina i sadašnje stanje je nasleđeno, ocena je dr Miljka Ristića, direktora KCS. Od 2000. godine do danas, donacije za zdravstvo stižu u valutama različitih zemalja - skoro 300 miliona evra, što je najviše novca koje je jedna država u tranziciji dobila. Nažalost, to se nije naročito odrazilo na promene u zdravstvu.

Prema istraživanju Svetske banke za obnovu i razvoj, Srbija je već punu deceniju, u samom svetskom vrhu po korupciji u zdravstvu. Međunarodna zajednica slala je brojna upozorenja srpskim ministrima zdravlja, sa podacima koji se odnose na  korupciju, zloupotrebu javnih sredstava, ogromnu javnu potrošnju, rasipanje i nizak kvalitet usluga (opšta stopa smrtnosti 14,2‰, najviša u Evropi). Činjenica je da se bez novca ne može ostvariti napredak i da nema savremene medicine bez savremenih uređaja. Bez alata nema zanata. Ali, nema ga ni bez zanatlija. Kakvo je medicinsko obrazovanje danas u Srbiji?

,,U zdravstvu vladaju besparica i korupcija”. Po rečima dr Ristića, protekcije i neujednačeni kriterijumi na Medicinskom fakultetu su deo problema. ,,Generalno gledano, mladi lekari sada dolaze sa prosekom 10, sve profesorska deca.” Ocenjivao je i svoje kolege, konstatujući da je stručnost domaćih lekara loša.

„Izabrati pravog lekara redovnim putem je teško. Pacijent koji nema vezu, osuđen je da čeka duže na preglede i medicinsku pomoć nego što je to predviđeno po proceduri - rekao je profesor u intervjuu listu "Politika". Ne samo da pacijenti nemaju mnogo poverenja u lekare, činjenica je da se i sami lekari i njihove porodice leče u inostranstvu. Još su čudniji podaci prema kojima pojedini lekari i po tri puta mesečno putuju na kongrese u inostranstvo, a da pritom u njihovom radu u Srbiji ni jedna novina nije primenjena.

Da li ima išta važnije za jednog čoveka od zdravlja?

U svom predavanju na temu zdravstva u Srbiji, dr Dragoljub Mićunović se pozvao na citat iz Hadrijanovih Memoara Margaret Jursenar, u kome car, koji ima sve što se može imati, ali kad mu  bolest zakuca na vrata, shvati je da ,,u ovom svetu punom nejednakosti i nepravde, mnoge će se od njih ispraviti - nepravde političke, između robova i gospodara, ekonomske, između bogatih i siromašnih i mnoge druge, ali ostaje jedna trajna i najdublja razlika i nejednakost, koja se sastoji u tome što su jedni zdravi, a drugi bolesni.” 

Zdravlje nije elemenat javne potrošnje, nego je najvažniji resurs koji ima jedno društvo.

Mens sana in corpore sano.

Vera Vujičić

Vera Vujičić