Pad iz kukavičijeg gnezda

Može li se o bilo čemu danas, u Srbiji, misliti i govoriti a da se izbegne prozivka grotesknog predsednika sa svojim Alchajmerom i bizarnog, neefikasnog premijera sa svojom formalnom konstrukcijom i strukturom kamarile kojekakvih nezapamćeno nefunkcionalnih „pacijenata“ sa kojom „vlada“? Naravno, neizbežno je, ali potreban je i prostor koji je samo naš i nad kojim ovi nesposobni ljudi nemaju moć. Nije rešenje ni smejati im se, jer na kraju se taj smeh pretvara u nemoćan grč i bolnu grimasu sadašnjeg činjeničnog stanja i tragične realnosti. Dobro je ako čovek i u najvećoj nesreći može da se nasmeje, ali to ne znači da uvek to treba činiti, dok njegova ličnost propada zajedno sa životom koji se gasi. Postoji ono što je aktuelno danas, i svi se zapale za to, pa posle dan-dva, poviju repove i podjarmljeni nastavljaju da trpe. A na mesto „prozivanih“ dođu opet neki novi, pa se repovi opet podignu, galama se raspali, probudi se neka nada i volja, ali nedovoljno jaka i pogrešno kanalisana, pa se opet sve završi na isti način. Danas je toliko ozbiljno stanje da „grickanje“ prozivanjem i keženje na sadašnju svekoliku nesreću samo raspiruje vatru ništavila i beznadežnosti u srpskom narodu. Potrebno je nešto da se ovaj narod duboko zamisli, oseti svoju nesreću koju potiskuje iz svesti zahvaljujući mašineriji koja ga još i podstiče da to čini, i koja služi samo za to da bi ga održavala u poluživotu. Potrebno je da se ovom narodu na pravi način prikaže ozbiljnost njegovog nesretnog stanja, kao i mogućnost njegovog delovanja, postupanja i shvatanja. Da u srpskim glavama kolektivno i bolno odzvoni: „Ljudi, pa vi ste ljudi“; Pa vama NIJE DOBRO; Samo VI možete to da promenite; Upotrebite sve svoje moći, pa i po cenu života, jer bolje je jedan dan kao lav nego hiljadu godina kao crv. Koliko god odobravamo ćutanjem, toliko će nas stezati kajšem i bodljikavom žicom, ako ne počnu da koriste Ciklon B za one koji su višak, dok se neke nedužne izbeglice mrze a primaju raširenih ruku, od strane onih koji bi celu Srbiju žrtvovali, samo da sačuvaju svoje pozicije kojih su se nezasluženo i neopravdano  dokopali.

I kao što reko jednom, teško ovoj zemlji dok bude samo kukavaca i kukaca, dok bude kukavička zemlja, ili tačnije, kukavičije gnezdo od zemlje! Jasno je, naravno, da kukavica nema svoje gnezdo, pa je samim tim jasno i to šta ova zemlja ima i šta narod ima i može da očekuje od nje ovakve kakva je sada.

Još postoji mnogo divnih stvari! I kada zaista hoćemo, mi ih tražimo, pronalazimo, osetimo, a onda im se prepuštamo. A kada nećemo, nalazimo samo izgovore koji ne služe ničemu osim negovanju naših strahova od neizvesnosti i neuroza u besmislenoj, dosadnoj i ništavnoj izvesnosti. Neizvesnost je ono što veličam, i što donosi najlepše kao i najgore, ali za to treba biti dovoljno jak, dovoljno „slobodan“, i (ono primarno i najvažnije) dati prednost življenju. Nije dovoljno shvatiti život kao reku, jer neki stoje na obali dok se neki bacaju u maticu, i prepuštaju se. I bez obzira na to koliko prepreka i barijera postojalo, oni porinuti ih savlađuju, pa iako ponekad ne, bar osećaju život, dok ovi na obali posmatraju tuđe živote i venu! Da je bar malo veća i svesnija manjina outsider-a, ne bi živeli utopiju u mašti, već bi ona funkcionisala u svom pravom i istinskom smislu. Ali „svi“ očekuju od onih drugih da nešto učine, sakrivaju svoje guzice i čuvaju ih dok ne prođe sranje, pa da dalje nastave da žive pod bilo kakvim uslovima, u bilo kakvim okolnostima i po svaku cenu.

Ljudi nikada nisu bili udaljeniji jedni od drugih, i u većim iluzijama nego danas, uprkos modernim tehnološkim spravama, no to ne podrazumeva štetnost samih sprava. Pre će biti da ne valja ljudska (zlo)upotreba pomenutih. A inače, kada bi se oslobodili svih iluzija, mi više ne bi postojali, jer život je i sastavljen samo od iluzija (prijatnih i neprijatnih) i bez njih je čovek kao svesno biće, zahvaljujući svojoj svesti, nezamislivo u svom postojanju!

Kada čovek sa prevelike distance posmatra objekte koji su neizostavne komponente  njegovog života, ne vidi ih jasno, što je i u slučaju kada im se previše primakne!

Igor Rajović