Preumljivanje bezuma

Nekako preko noći, pored svih novotarija sa kojima smo se sudarali tokom tranzicije, pojavila se još jedna – preumljivanje, Zapravo, ona i nije toliko nova budući da su je još stari Grci registrovali kao svojevrsnu manifestaciju ljudskog uma i nazvali metanoja. Prosto rečeno, to je promena koja bi u staroj ljušturi od ljudske kreature iznedrila novu dušu, još malo pa božansku. Na žalost, ovo moderno prihvatanje te veštine je daleko od božanskog, čak bi se reklo sušta suprotnost, ali sve više ulazi u upotrebu.

Dobar je to štos, čim vidiš da nešto ne ide jednostavno se preumiš, odjebeš pređašnji život, zaboravš sve čime su te radikalno  tretirali vrli učitelji, roditelji, komšije i pajtosi, promeniš jebene navike i postaneš nov, preumljen i poštovan do jednoglasja ili do jaja. Jer, kako piše u Bibliji, preumljeni su i Bogu miliji od onih tvrdokornih parazita koji se čvrsto drže davno uspostavljenih postulata moralnosti i čestitosti. Oni stoje i dalje u svom dobro poznatom inatu na braniku otadžbine ni sami ne znajući šta to beše, braneći novom svetu potpuno strane civilizacijske norme i potpuno nespodobni da proslove koju o svom jebenom zlehudom udesu u ovom životu, a i uopšte.

I sad, tako preumljeni pojavljuju se oni u javnosti, seru kao foke, mudruju, lupaju gluposti, a narod ili bolje rečeno, nezaposleni radnici, izdrkani seljaci, prejebani penzosi, u pojam ubijeni studenti… još nepreumljen, još metanojom mentalno neobogaćen gleda u čudu i krsti se: “O, gospode Bože, preumi i mene, raba svog, jer ovako nepreumljen nikako ne mogu da shvatim vreme u kojem živim, ili mislim da živim”. Svi, svi, svi… osim botova, kao u nekoj masovnoj  budističkoj molitvi ponavljaju ovu novu mantra, čekajući da se dogodi čudo.

Drugi, pak, manje inteligentni ali genetski napredniji, pokušavaju sami da se preume, da se učlane u ložu preumljenih ne bi li tako novi, pročišćeni i naprednjačkom katarzom i bajčetinskom brljom prosvetljeni došli do posla ili nekog drugog benefita. Ali, retkima to pođe za rukom, jer većini i dalje sa mesta gde bi trebalo da bude obrazina visi zblenuta imitacija lica sa vidljivim obeležjima urođenog idiota, a konkurecija za idiotima nikad veća.

A preumiti se znači iz korena promeniti sve u sebi, osim sebe u starom vizuelnom identitetu. To je nešto kao promeniti veru (za večeru) i kleknuti pred nekim novim bogovima i gospodarima. Pa tako imamo da nam preumljeni samo liče na one stare, a u stvari su nešto sasvim drugo, čak i samima sebi nepoznati. Tako ono što je do juče lajalo počinje da bleji, ono što se kurčilo počinje da šeni, besno se stiša, ljuto se smeška i sve liči na ono staro, ali je sasvim novo - preumljeno.

Nije to bilo primereno Srbinu, od Kosovskog boja, a verovatno i  pre toga, pa sve do naprednjaka, mislim to preumljivanje. Kosovo je bilo sveta srpska zemlja, Vuk Branković pička od čoveka, a Marko Kraljević je Turcima jeb’o kevu ralom i volovima. I možeš ti, bato moj, da se preumljuješ koliko hoćeš i liposukcijom kamufliraš podočnjake i podvaljke na udvoričkoj njušci koliko te slabašni um nosi, ali to ti je to. Broz je bio ljubičica bela ili plava, samo ne šešeljevski, a Draža zlikovac koji je čak i na sebe potezao dve kame odjednom koliko mu se usladilo da kolje. Kasnije, u ova moderna vremena, samo po kalendaru, Ogulin recimo. Pa, nema te sile, mogli su da vas ogule, oljušte i iseckaju na komade ali se znalo gde je Ogulin i šta predstavlja. Ili se mislilo da se zna. Bezbroj je takvih primera koji jednostavno potvrđuju kontinuitet srpskog bića u inatu. E, to se zvalo doslednost. I onda odjedanput - cvrc i sve ode u pizdu lepu materinu. Preumi se čovek i počne da tvrdi kako je Vuk Branković, recimo, albanski junak koji je srpskoj vojsci sačuvao čast, a Marko Kraljević bedna pletilja iliti krojač turskih gaća i turbana, kako je otuđenje Kosova uslov za upad u EU, kako je Draža srpski Če, a Joža Broz najobičniji hohštapler.  Jebiga. Ali, da su se Srbi na vreme preumili nikada ne bi došli u situaciju da im ovi moderni preumljenici ukucavaju eksere u sanduk kolektivne svesti i istorije, nacionalnog bića, prosto rečeno.

Ali, gde će šut sa rogatim i uškopljen sa kuratim? Sećate li se one časne starine u filmu o Jasenovcu kad se ni pred srbosekom nije dao preumiti. “Samo ti, sinko radi svoj posao”, mirno reče zabezeknutom ustaši?

I, što je najgore, to, mislim nepreumljivanje, je bilo nešto što je bilo na ceni, čemu se uče deca, primeri čojstva, junaštva i ta sranja. Ljudi od reči su bili za primer, poštovani kao indijanske poglavice, a  preumljenih su se gnušali i njihovi najdraži.

Ali, problem nastaje kad shvatite da su ti preumljeni zapravo “korisni idioti” odnosno poslušnici Novog svetskog poretka čiji je zadatak da obave sve one prljave radnje koje bi trebalo da dovedu do potpunog uništenje sopstvenog naroda. Ima trenutaka kad i u tako preumljenom miljeniku okupatorskih ideologa provali stara ćud.  Ispod te svilenkaste i lepo ondulirane i timarene dlake provali i pokulja stara iskonska zla priroda, reklo bi se, i davno pre preumljenja biće zadojeno nekim ničim izazvanim gnevom, tek onako uz kurac, što bi narod rekao. Ali, nije tako. Tehnologija novih gospodara sveta se i sastoji u tome da baš i takve koji su  za svoj ćejf penili, siktali, lajali… jednostavno uzmu pod svoje i pred njih stave dilemu: ćuza do groba ili vlast na štetu sopstvenog naroda? I, naravno, oni odaberu vlast. A onda dolazi na red preumljenje ili metanoja, čime se pretvaraju u takozvane “korisne odiote” svojih šefova i nalogodavaca. Međutim, koliko god se to preumljenje odnosilo na stanje svesti ili nesvesti ovi naši su otišli dalje pa mezoterapijom i sličnim metodama popravljanja telesnih falinki rade i na svom  spoljašnjem preobražaju praveći od sebe kompletne debile.

Malo je zajebano što se život javnih likova i bezlika danas odvija svakodnevno pred objektivima kamera pa je moguće pratiti genezu njihovog moralnog napredovanja, što je veoma retko,  ili strahotu totalnog psihofizičkog posrnuća, što je mnogo učestalije. Ali, preumljeni ne bi bio to što jeste kad bi mu smetala pamet ili bilo kakav etički kodeks da mirno izađe pred zblenuti narod i  kaže: “O,K. da, jesam ja bio lud, budala, impulsivan, prodavao eksere, blejao po stadionima i tako to ali evo, sada sam sasvim normalan, preumljen - bolje rečeno”, mada se to i iz priloženog lako da zaključiti.

I, tako, mislim preumljivanje preko noći postade hit, napredna stvar, trend. Tako započe masovno preumljivanje naroda koji ni pre toga nije znao šta mu je dupe, a šta glava ali sad preumljen zna da ni jedno ni drugo nisu ono što bi trebalo da budu, a istovremeno mogu da obavljaju obe funkcije, kao Vlada.

U tom ostvarenom naprednom futurizmu izvestan balast još predstavljaju nepreumljeni koji veruju da je nebo plavo,  da su čast i poštenje vrline, da govno smrdi, da je glad neprimerena čoveku, a zakidanje 10% od penzije čupanje komarčeve noge. No, njih je, doduše, sve manje, a zdušno se radi na tome da ih uopšte ne bude. Preumljeni preuzimaju sve poluge i ćuskije vlasti pošto su u većini, da povedu preumljeni narod u obezumljenu sutrašnjicu.

Šta je bilo pre uma, niko ne zna, a šta ostaje od preumljenih to je bar očigledno: užagrene oči kreature bez identiteta i napućena usta koja preumljuju preumljeno ili srpski rečeno  - seru. Za čije babe zdravlje, tek nam ostaje da vidimo, mada nas baba Angela već uveliko i posesivno merka.

Ivan Rajović