Reality show – karta za propast

U svakodnevnom životu, kada smo nemoćni da nešto napravimo, uradimo, postignemo, obično okrivimo druge. U reality show-ovima, kada su akteri istih nemoćni da budu ljudi, postanu ovce. Blejeće ovce; neka s malo manje, a neka s malo više vune, ali uglavnom ostrigane (čitaj: gole). Profili učesnika su raznorazni, u bukvalnom smislu te reči. Od penzionisanih starih glumica do mladih plastičnih starleta („star“ leta! – kako to divno i prefinjeno zvuči!).

Umišljeni likovi koji misle, tačnije, ubeđeni su u to da su popularni, pojavljuju se tako na Farmi, Dvoru, u Parovima, Velikom bratu, itd, itd. Sve gore od goreg i sve lošije naštimanije od onog prethodnog. Znate, tu vam ulaze ovi što nemaju profesije, ili treba da im se malo „pogura“ karijera, jer im je u padu, pa onda ove samohrane, bivše glumice i pevaljke što na taj način zarađuju da prehrane decu, pa nabildani mamini i tatini sinovi, s neartikulisanim govorima i mozgovima zavezanim u čvor... Posebna i, čini mi se, publici omiljena sorta ovih jadnika jesu plastične barbike koje se na sve načine trude i slomiše se (u krevetima i ispod njih) da pokažu i dokažu neki svoj talenat, osim urednog i redovnog svlačenja tanga gaćica. I to pokazivanje talenata im uporno ne uspeva, jer se ne može pokazati ono što se ne poseduje, al' svejedno, one se „polomiše“.

S druge strane ekrana, u Reality svetu, sede nane, bake, tetke, strine, snaje, deca i unuci i ubiše se raspravljajući o tome ko će pobediti, ko je najjači igrač, ko je najslabija karika lanca zvanog „budale“, i tako unedogled. Pazite, pritom se napolju odigravaju prave drame, ratovi, klanja, manipulacije, stravični prizori, a oni uporno, svesno i dobrovoljno sede pred malim i velikim TV ekranima (najbolje ako je plazma TV) i ozbiljno diskutuju o „zalutalim poluličnostima“. Zapitajmo se ko su ovde zalutale poluličnosti, one iza ili ispred TV ekrana?

Pored starleta, najviše pažnje privlače još i ovi razni samoprozvani proroci i proročice što prostiru tarot karte i „praznu slamu mlate“. Šta reći, a ne zaplakati, gde otići i pobeći zauvek od bilo kakve mogućnosti doticaja s ovakvim klovnovima? Kako li dragi Bog reaguje na sve ovo? Kako da On reaguje na njih, kada oni ne reaguju na Njega? U sebi ga ne nose i time se ponose.

Uzimajući sve ovo u obzir, nameće se jednostavan zaključak da su reality show-ovi sigurna karta za konačnu propast. U stvarnom svetu smo već odavno propali. Sada propadamo i medijski. Deca se vaspitavaju uz gologuze modelsice i golobrade manekenčiće. Generacija za generacijom je sve izopačenija, a ljubavi i iskrenosti ni za leka. Onako kako mediji deluju manipulativno i razarajuće putem ovih užasavajućih emisija, tako ljudi u stvarnom svetu deluju jedni na druge. Zlo na zlo se slaže, laži se gomilaju, a vera, nada i ljubav nestaju sa scene. Poželimo samo jedno: da naša deca jednog dana ne budu učesnici ovih skandaloznih emitovanja. Potrudimo se barem toliko.

Slađana Golijanin