Šta će ti, brate, srpski?

Verovala sam da sam dovoljno otvorenog duha da tu opasnost preveslam, ali bojim se da me usisava generacijski jaz. Zemljotresno su mi zaljuljali aksiom. Naime, uvek sam verovala da je važno vladati sopstvenim jezikom, poznavati pravopis i gramatiku, govoriti artikulisano, pisati smisleno; a neki pametni mladi ljudi su rekli da doživljavaju nastavu maternjeg jezika tek kao školsku neophodost i da ne vide stvarnu vajdu od nje. „Savladaj ti“, vele oni, „engleski i nemački, matematiku, to je ono što će ti biti potrebno, ako ćeš da se školuješ za neko profitabilno zanimanje, ako ćeš da ideš preko. Šta će ti, brt, srpski, realno?“  

Ovo ne govore tek tuke viđene da budu starlete i megatrendaši, nego inteligentna, vredna, ambiciozna deca. Pokušavam da te nove ljude, upola mlađe od mene, posmatram kao antropolog nepoznatu kulturu, da budem objektivna, uzimajući u obzir okolnosti u kojima su nikli i mrak u kojem su posezali za svetlom. Stasali su na razvalinama jedne mrtve civilizacije na koju se hvatala mahovina, gledali su kako se generacija njihovih roditelja pretvara u olupine nagutane bensedinima. Koliko puta su čuli da je škola sranje, da su nastavnici budale, da im polovina informacija koje im ulivaju u glavu nikada neće trebati, da je važno kako se u životu snađeš, da treba koristiti prečice? Oni su, pametni kakvi jesu, shvatili da je važno samo u se, na se i poda se. Važno je da budeš privlačan, fit i seksi, važno je da budeš primećen, važno je da budeš važan, važno je da ti se to isplati. Važno je da se uhlebiš, važno je da nađeš dobar način da se izdržavaš ili budeš izdržavan, da si skockaš zlatni kavez ili da te u njega, tvojom voljom, zaključaju. Važno je da to bude vidljivo. Važno je da sve što umeš i znaš, unovčiš. Važno je da se dobro prodaš i da svoje talente dobro iskoristiš, inače koji će ti kurac, brt? U njihovom, surovo kompetitivnom svetu morale su da, kao balast, budu odbačene preživele vrednosti poput intelektualne gladi, stvaralačke strasti, potrebe za znanjem, da se škartira kao overweight potraga za svrhom i smislom, ljubav, privrženost, empatija, poštovanje, ljubaznost, otvoren duh, erudicija. Mladi bogalji stupili su u život zamenjujući te ljudske nesavršenosti titanijumskim zglobovima seksa umesto ljubavi, koristi umesto smisla, novca, umesto... Pa umesto svega. Oni su – barem neki od njih – bez sumnje, sjajno potkovani stručnjaci, masteri, doktori. Oni su idiot-savanti kojima često nedostaju neke temeljne informacije – jer im ni za šta nisu bile potrebne. Oni su zamenili stvarna osećanja kontrolisanim padanjem u dert uz viski i tompus, ili zaljubljivanjem u brendirane cipele. Oni su savršeno prilagođeni nakaznom svetu u kojem su odrasli, nastalom sparivanjem palanačkog sitnodušja sa zapadnjačkom, kapitalističkom pragmatičnošću. Poučeni našom zavidljivošću, našim besom koji je atrofirao u impotentnu rezignaciju, našim razočaranjem, našom demonstracijom nemoći, oni su shvatili da ništa nije previše nisko ili nedostojno, i da nema vrednosti izvan materijalnih, opipljivih, zvečećih. I šta će im onda neka trivijalnost, poput pravopisa, kad ima ko da piše i lektoriše pismene, maturske i diplomske radove, ama’ i doktorske disertacije ako treba, dok se oni bave nečim važnijim, nečim što se isplati.

msm netreba im nizašta realno

Dobrodošli u vrli novi svet.

Brt.

Iva Radović