Žeđ i žig - Borba vere i uverenja

Žeđ! Sve veća žeđ za verom, onom iskonskom i istinskom. Verom u nešto pravedno, čisto i slobodno. Verom običnog čoveka, zgaženog, tlačenog i obesmišljenog; da na nebu ima nečeg nebeskog, da tajna ipak krije istinu, i da je bez obzira na sve moguće izbeći žig ovog vremena. Žig praznoverja, moralnog posrnuća, kataklizme i poraza duha u odnosu na materiju. Žeđ i Žig, borba želje i pohlepe, časti i sujete, id-a i ega, čojstva i gordosti, borba čoveka sa ljudima i naroda sa masom. Borba kolevke sa grobom i kraja sa uskrsnućem. Borba u kojoj ne može biti nerešeno! Neko će jednom morati da izgubi- i to zauvek, bez prava na revanš. Dobro došli u 21. vek. Tek je počelo!

Minut do 12

Čini se da nijedno vreme, kao ovo današnje, nije u tolikoj meri u prvi plan izbacilo i promovisalo prostotu i rđu ljudske duše, poroznost karaktera, nemoral i nekulturu kao model ponašanja. Nekadašnji tihi agnosticizam i nihilizam, zamenio je neki hibrid ova dva, samo prilično agresivan u svom ispoljavanju. Više se ne propagira besmisao verovanja, nego se nameće smisao praznoverja, gordosti i bahatosti.

Sveti apostol Pavle je rekao: "Propast sveta će početi kada dođu oni ljudi čija je slava u sramoti njihovoj!" Reči koje odzvanjaju, teraju na samoprekor, na pogled u dva oka u ogledalu, uspravnog stava i bez straha pred sopstvenom senkom. Teraju na prihvatanje svog parčeta sramote, stida i odgovornosti. Teraju i na prihvatanje sramote drugih- jer i ona je tvoja. Teraju da "svog spasa radi"ponoviš te reči, makar i sebi u bradu: "Propast sveta će početi kada dođu oni ljudi čija je slava u sramoti njihovoj". Amin! To treba razumeti, možda u pauzi između dva ponavljanja popiti čašu vode, ili ako se baš mora zapaliti cigaretu i postaviti pitanje: Da li mi tom događaju, zvanom "propast" upravo prisustvujemo?

Mada ima i onih koju kažu da je najveći nemoral raspravljati o moralu!? Rećiću im: "Kako da ne-ne prihvatam! Odbacuje se na prvu. Najveći nemoral je ćutati o moralu! To je greh, predaja i posrnuće svetlosti pred mrakom, pravednog pred nepravednim, čistog pred prljavim." Dodaju ljudi koji nemoral brane: "Ko je taj ko određuje onog što o moralu može da govori?" I ja se pitam: Ko je taj? Možda TA? Ako ni "ta" ni "taj" nisi ti, ili niste vi, zašto onda određujete? Bog je ljudima da sva prava, sem jednog: Da uskraćuju prava drugih. Ja biram da govorim-moje pravo, moj izbor. Zašto je stvoren čovek, ako ne da govori? U doba punom buke, galame i opšte grabeži za reč, više se ne može pogrešno govoriti. Može se jedino pogrešno ćutati. Nema razumevanja za prećutkivanje, i ne sme ga biti. Nisu krivi oni što govore laži, krivi su oni što prećutkuju istinu.

Šta se desilo sa današnjim svetom? Zašto je metamorfoza ljudi u čoveka, izdvajanje jedinke iz mase i njen preobražaj u svesno i duhovno biće danas toliko teška? Neću početi rečenicu sa "mislim"! Više ne mislim, već sam razmišljao i reći ću: "Siguran sam- da je razlog taj što je potisnuta vera. Potisnuta, degradirana, s jedne strane ukalupljena u folklornu tradicionalnost, dok je s druge strane, što je još gore zamenjena pogrešnim uverenjima."

Poraz vere, samo ne one usko religiozne, nužno bogobojažljive, ne vere kao verski-obojene, već pre svega vere kao duboko duhovne kategorije. Kao što joj i samo ime kaže "VERA", vera u poštenje, pravičnost, skromnost. Vere da treba ići tim putem. Imamo poraz vere, i naravno pobedu uverenja. Ono je uvek pitko, milozvučno, lako se žvaće i još lakše guta, pogotovo ako je pogrešno i nametnuto. Uverenje da se ne isplati biti pošten. Uverenje da se ne isplati biti svoj. Uverenje da je kultura spora, a nekultura progresivna. Uverenje da je moral dekadentan i prevaziđen, a nemoral poželjan, prihvatljiv i popularan. Takva uverenja, danas široko rasprostranjena, gotovo pomešana sa vazduhom kao njegov element, pored azota, kiseonika, argona, ksenona i ugljen dioksida, formirala su sistem vrednosti koji imamo.

Kažu - Ako se zadesiš u naku daleku zemlju, tebi potpuno nepoznatu i želiš da nešto saznaš o njoj: pogledaj naslovne strane najčitanijih novina, program najgledanijih televizija, profil najpopularnijih političara i biće ti sve jasno. Verujem da vam se kod ovih reči stvara nakazna slika pred očima, verovatno zbog pogleda u "naše" dvorište. Ipak, takva slika danas bez većih izuzetaka važi za ceo svet. Ko su danas idoli našoj deci, i šta im se nameće kao sistem vrednosti? Izlizani i istrošeni politikanti, pijoni, poltroni, kafanske pevaljke, instagram face, elitne prostitutke i naravno, mnogo, mnogo, mnogo rijalitija. Rajsko ostrvo za sve njih nabrojane. Uđeš u rijaliti, zaboraviš na sve, suziš svest, raširiš noge i postaneš zvezda! Zvezda 21. veka!

Ko o čemu, ja o apostolu Pavlu i njegovim rečima "o propasti koje počinje slavljenjem sramote". Ponoviću već rečeno: Pogledaj te svet oko sebe, i zapitajte se da li mi danas slavimo sramotu ljudskog roda? Konkubinat umesto porodice? Seksualne objekte od ljudskog mesa, umesto žena i muškaraca? Seks kao gimnastiku umesto "vođenja ljubavi"? Jeftino umeće vašarskog izvođenja, umesto umetnosti? Bahatost umesto skromnosti? Kapu umesto glave? Majcu umesto nedara? Materiju umesto duha? Da li se danas povampirio tiranin i kurvar kojeg je nekad pobedio muškarac i domaćin? Da li se danas povampirila kurva i čedomorka, koju je nekada pobedila žena i majka? Da li se danas povampirila primitivna zajednica srodnika, koju je nekad pobedila porodica? I da li se danas povampirila glupost, koju je nakad pobedila knjiga? Sve to nekada pobeđeno evolucijom, napredkom, razumom, svešću, duhom, danas je tu na žalost povampireno, puno života i krvi i postavljeno na pijedestal kao zvezda vodilja vremena u kojem živimo. I šta će spasiti svet? Reći ću - čovek ili životinja, šta se pre probudi u današnjim ljudima. Sami ljudi kao ljudi, žigosani, depresivni, umorni, krivo ustrojeni i krivo vođeni sigurno neće. Samo čovek, suvog grla i suve ali još postojeće duše, žedan vere, duha, znanja, spreman da se uzdigne, otvori oči i vrati svojoj suštini. Ili on, ili životinja i njen puki nagon za preživljavanje!

Čovek ili životinja! Šta se pre probudi u današnjim ljudima, u nadi da će se nešto što pre probuditi! U suprotnom možemo sebi, vrsti, rasi i civilizaciji da kažemo jedno "DOVIĐENjA"!