Nacionalni i strateški resursi nemaju cenu
''Telekom Srbija'' nema cenu, jer nešto što nema cenu ne može biti na tržištu. Svi zastupnici prodaje u suštini pokušavaju da nam plasiraju naivnu ''viziju'' razvoja naše privrede i značaja prodaje nacionalnih resursa. Suviše je naivno tome verovati. Da bismo govorili o razvoju naše privrede, najpre moramo da govorimo o njenom opstanku. Srpska ekonomija mora ponovo da oživi, pa tek onda da govorimo o njenom razvoju. Ekonomske mere ne daju rezultate, što jasno ukazuje da je ekonomska politika loša, ima najviši stepen opštosti, nerazumljiva je, netransparentna i izabrana je da ide putem kojim nema povratka. Ako nešto ne daje adekvatne rezultate, odmah se menja!
Ne radi se samo o najavljenoj prodaji ''Telekoma Srbija'' a.d. Beograd, već i velikog dela zavisnih privrednih društava u kom ''Telekom Srbija'' Beograd ima udeo u vlasništvu.
Moćnici ove "tranzicije" u plićaku navodnog "pluralizma" prividno demokratskog društvenog procesa, ni sami izgleda nisu svesni vrednosti i profitabilnosti kompanije ''Telekom Srbija''. Čini mi se, na prvi pogled, da nam je svima jasno da određene političke strukture u našoj državi ne pružaju sigurnost, budući da pre svega deluju u smislu sopstvene političke profitabilnosti, a ne profitabilnosti državnih resursa.
Kada je reč o uspešnosti poslovanja ''Telekoma Srbija'' a.d., koristiće se odgovarajući izabrani pokazatelji koji će nam omogućiti da izmerimo i analiziramo uspešnost poslovanja preduzeća posmatrano sa različitih aspekata poslovanja, ali da tom prilikom imamo uvid u celokupno poslovanje preduzeća. Činjenica je da konačnu ocenu uspešnosti kompanije čine pokazatelji njenog finansijskog stanja! Podaci koji su korišćeni su iz 2013. godine na osnovu konsolidovanih finansijskih izveštaja, dostupnih u registru finansijskih izveštaja u okviru Agencije za privredne registre.
Kao što narodna izreka kaže ''svako navodi na svoju vodenicu''. Time hoću da ukažem na ukupan broj zaposlenih u kompaniji ''Telekom Srbija'', gde vidimo drastično veći broj od ostale dve kompanije. Jasno je svima da postoji višak zaposlenih. Kako bi ''Telekom Srbija'' bila još efikasnija i uspešnija kompanija, neophodna je hitna racionalizacija i sistematizacija radnih mesta. Tu odgovornost snosi menadžment kompanije.
Sa druge strane, ovde je očito u pitanju na delu ozbiljan pritisak da se proda ''Telekom Srbija''. Na osnovu svih pokazatelja i uporedne analize vidimo jasno da je ''Telekom Srbija'' i dalje dominantna kompanija u sektoru Telekomunikacija na našem tržištu. Ali ovde prikazane činjenice ne mogu da se menjaju, da se zamene i da se kaže da nije tako. Poražavajuća je ''najava'' prodaje ''Telekoma Srbije'' za sve nas građane Srbije. Svaki put kada se u javnosti nađu činjenice, pojedinci nikada na to nisu imali odgovor, već su uglavnom bežali od bilo kakvog odgovora. Vlada Republike Srbije bi trebala vrlo oprezno i bolje da se snalazi u situaciji kada dobija pozitivne ocene i preporuke od strane Međunarodnih organizacija i Vlada drugih država. Zašto? Privreda Srbije koja se karakteriše visokom nezaposlenošću, visokim javnim dugom, niskim ili skoro malim investicijama, visokim kamatama od strane banaka, visokom korupcijom, nepovoljnim ambijentom za nastajanje malih preduzeća i razvoja preduzetništva gde sve to zajedno nikako ne može izazvati pozitivan ekonomski optimizam.
Danijela Ružičić