Fašizam

Fašizam je ponovo postao opšteprihvatljiva ideja. Ta ideja nije rođena kod puke sirotinje, iako ta ista sirotinja koja je takvom idejom i najpogođenija neretko je i masovni nosilac iste. Pitamo se kako je moguće da je čovek tako spreman ići protiv sebe?
Odgovor je vrlo jednostavan, on ne zna, ili bolje rečeno, naučen je da mrzi, ne samo zato jer su ga mediji, a danas su skoro te svi mediji takvi, ubedili i naučili da je mržnja prema drugačijem, tuđem, prema pripadniku određenog naroda, određene vere, određene grupacije, poželjna i mediji tu mržnju provlače kroz, patriotizam, očuvanje tradicije, borbu za slobodu naroda kome se pripada...
Mediji imaju tu moć pogotovo ako su, a jesu, potpomognuti politikom i kapitalom. Pošto mediji ipak nisu toliko gledani, čitani i slušani, sve ovo se ne bi moglo postići, ako u pomoć ne pritekne još neko. Pre svega, potrebna je pomoć politike, a preko politike i odabranih političara počinje uticaj na prosvetu i crkvu. Crkva ideje fašizma vrlo lako prihvata i tu i nije potreban neki poseban pritisak političara.
Da bi se pak prosveta u svom sistemu uključila u veličanje fašističkih ideja, potrebno je malo po malo menjati istorijske činjenice, ubice preimenovati u heroje a prave heroje zaboraviti, ili ako je to moguće, ismejati ih. Spajanjem određenih istorijskih datuma sa verskim praznicima deci se polako usađuje značaj crkve i njene dogme duboko u podsvest. Crkva kroz veronauku ulazi u školski sistem i pomaže nedovoljno spremnim prosvetnim radnicima u veličanju fašizma da bi naraštaj, i buduća pleća na koja će se država osloniti na vreme pipremila u buduće glasnogovornike i delotvornike fašizma. Naravno crkva veliča fašizam i u svoja četiri zida u kojima bi najradije ostavila da žive, bez dodira sa spoljnim svetom, sve one koji po nečemu nisu uspeli, oni koji su mućkovi te ideje i tog i takvog društva.
Oni koji sebe nazivaju intelektualcima, ili oni koje ne pristaju na svu ovu laž, bi se nekako morali odupreti ovoj napasti, no neretko mnogi od njih su nosioci ovih ideja, mislim na intelektualce, ili su kroz posao od koga žive umreženi u zločinačkom sistemu i nisu spremni i dovoljno hrabri otrgnuti se, ili naprosto žele biti delom elite zbog zadovoljenja sopstvene sujete, a elita danas jeste dominantna klasa i život im teče po sasvim drugačijim pravilima no, kako to vole reći, život običnog malog čoveka i svega onog što ga kroz život gazi.
Nije lako, mora se priznati, boriti se protiv fašizma i završiću tako što ću citirati najverovatnije budućeg predsednika najmoćnije države koja sebe naziva stubom slobode dok je samo bio Guverner jedne od država Amerike.
Jeb Bush je jednom rekao penzionisanom mornaričkom obaveštajcu Al Martinu: "Istina je beskorisna. Morate ovo shvatiti. Ne mogu uplatiti istinu u banci. Ne mogu kupiti namirnice istinom. Ne mogu platiti stanarinu istinom. Istina je beskorisna roba koja će ti se obesiti oko vrata, istina je sklonište za beskućnike. I ako misliš da milion i nešto ljudi u ovoj zemlji, koji su zaista zainteresovani za istinu o svojoj vladi može podržati ljude koji bi im tu istinu i rekli, ti grešiš, jer tih milion i nešto ljudi u ovoj zemlji koji su zaista zainteresovani za istinu o vladi i njenom radu nemaju novca da bi došli do istine.''

Jovica Živanović