Hiljadu i prva srbijanska noć

Recimo da je, u jednom trenutku, postalo jasno da Kosovo mora da ode kako bi Srbija mogla da ostane i opstane. Činjenica i više nego jasna svakome iole razumnom. Ali nijedan od njih, ako ih još ima, znajući kakve to posledice implicira, nije smeo da se nađe u ulozi potpisnika nečeg sličnog, i stavi sebe i svoje potomstvo na večni stub srama.

I onda se došlo na podlu zamisao da se napravi nova-stara deideologizovana interesna grupa kojoj će biti uvaljen ovaj prepečeni kesten.

U tu instant kvazipolitičku udrugu okupljeno je sve ono čega se veći deo biračkog tela užasavao svih prethodnih godina. Na čelo parade dovedeni su odbegli i preumljeni radikali čiji idejni tata sprovođenje zajedničke ideje na terenu brani pred Međunarodnim sudom za ratne zločine.

Kao podloška ovoj opciji preumljenih zaljubljenika u vlast, odbeglih od samih sebe, pristupili su svi oni koje ni najrođeniji ne bi voleli da vide na mestu sa kojeg se brine o njihovoj kožici.

I sve je to krenulo put Evrope, ka kojoj se još i upokojeni DOS zaputio sa sve Kosovom i megalomanskim pljačkaškim apetitom. Tako je politički život u Srbiji dobio sasvim novu dimenziju, možda poslednju koja mu je nedostajala u repertoaru totalnog samouništenja, budući da su sve druge ideologije istog trenutka prestale da postoje stapajući se u jednu opštu – ulazak u EU po svaku cenu.

Takvoj, sada već jedinoj političkoj opciji, a što je sasvim razumljivo, pristupa masa tragalaca za uhlebljenjem, budući da ova udruga i nema nikakav ideološki predznak koji bi mogao da podstakne nacionalni ili bilo koji drugi fanatizam tipa Ogulin, Karlovac, Karlobag, Virovitica…

I dok se očekivao svršetak agonije oko priznavanja Kosova, onaj, kome je ta uloga bila namenjena, sve više se uživljavao u glumljenje apsolutnog gospodara Srbije i njenih ojađenih građana, ostajući sve usamljeniji u hladnim visinama svoje svemoći i slave. Njegovi podanici, sakupljeni s koca i konopca, u velikoj meri halapljivi i loši ljudi, vršljaju provincijom, a i Srbijom uopšte, uglavnom grabeći sve što se može, omasovljavajući vojsku svojih lakovernih pristalica. Zemlja je u potpunom haosu i niko ne vidi nikakvo rešenje, jer ga neće biti sve dok se ne obavi ono što se obaviti mora. A onda je došao i taj dan.

Da li je moguće da čitava ta ekipa nije videla ili nije znala da je njima zapravo uvaljeno da obave taj izdajnički čin? Da li je moguće da su umislili kako će se svojom političkom mudrošću, i sa toliko putera na glavama, baš oni suprotstaviti onome što je svima drugima bilo neminovno i očigledno?
Kako to da ti naprednjaci ne vide sve ovo ovako kako vidimo mi? A pod istim nebom smo rasli, od istih bolesti pelcovani, istim osiromašenim uranijumom tretirani? Kako to da je njima najednom postalo dobro ono što nikome i ni po čemu ne može biti dobro i lepo, a da nije u nekom tripu? A tolika količina utripovanih na jednom mestu ne može da donese ništa dobro. Dakle, upecali su se.

Na sve ovo se ne može gledati ozbiljno, koliko god situacija bila opako zajebana, niti mu tako treba pristupati. Sve je to samo jedna velika zajebancija. Problem je samo u tome što nismo baš svi komičari, pa imamo osećaj da smo u pogrešnoj predstavi, potpuno asocijalni, zbunjeni i bespomoćni.

I sad svi čekaju da se to sa Kosovom definitivno okonča, a zna se kako, dok bi oni, kojima je pripala u deo ta čast, da ova igranka potraje, pa tako imamo na delu tu novu srpsku Šeherezadu u obličju premijera koji ispreda pričice iz hiljadu i jedne opsesivne noći svestan da traje samo dok priča.

A onda se oglasio predsednik Akademije dr Vladimir Kostić koji je rekao da bi trebalo sa dostojanstvom napustiti Kosovo. I, šta ćemo sad? Sad oni koji možda i nisu bili svesni zašto su tu gde jesu, postaju neustrašivi i beskompromisni borci za “Kosovo je Srbija”. Ili će biti da i dalje prisustvujemo farsi naivne adolescentkinje koja bi da obavi ono, ali bez penetracije. Na žalost, to ne ide, bar na ovom stupnju razvoja. Prosto rečeno, da bi nam bilo lepo, neko ipak mora da bude jeban, makar to bila i logoreična Šeherezada.

Ivan Rajović