Kad životi postanu biznis

Nema vrednije stvari od života. Prirodno je da se borimo za opstanak, kao što je i produženje vrste potreba koju nosimo u genima. Tako smo sazdani, a pravila borbe smo odredili sami. Kod životinja i to je prirodno – pobeđuje jači. Zna se alfa i omega. Koliko god nam njihove borbe i načini delovali surovo, oni su takvi od postanka sveta i takvi će ostati.

Pravila opstanka kod ljudi se svode, u suštini, na istu stvar,  zakon jačega, ali fer borba je odavno nestala. Umesto nje, moć oličena u novcu je i sredstvo i cilj; i smisao i suština; i alfa i omega postojanja.

Predizborna kampanja je počela. Bespoštedna borba za mesto koje daje neograničenu moć! Bespoštedna, bukvalno i nimalo fer, kako i dolikuje intelektualcima među političarima.

Prljava borba čija sredstva određuje isti takav cilj, a svi smo im, direktno ili prećutno, takva onašanja dozvolili. Ponekad mi se čini da uživamo gledajući ih i slušajući kako iznose prljav veš, zaboravljajući da su iste škole učili i da su istog soja. Ima tu nekog mazohizma i prikrivene morbidnosti...

I dok se svi kunu kako su oni najbolji jer nisu kao drugi, plasiraju nam dokaze kako bi potkrepili svoje tvrdnje i da ne pomislimo, slučajno, da su pljuvanja protivnika neosnovana priča. A nisu ni pljuvanje nego istina, moliću lepo, jer se naši političari ne pljuju međusobno!

Afere, afere, afere! Bizarne i one bizarnije, sve u interesu građana Srbije! Samo, otkud sve isplivaju pred izbore, a pre toga se o tome ništa ne zna?

Ne mogu da razdvojim, u slučaju Bojana Pajtića, šta je bizarno, a šta bizarnije - afere ili oni koji na njima insistiraju. Najpre su svi zajedno učestvovali u tome, a onda se okrenuli jedni protiv drugih, gde onaj ko prvi opere ruke od svega, zauzima poziciju jačeg, a u očima naroda, valjda i poštenijeg i boljeg kandidata. Sve preko naših leđa i života.

„Kupus za inkluziju“, gde je subvencija vraćena isporukom rasada kupusa, salate i ostalog zeleniša Kancelariji za inkluziju Roma u Vojvodini. Da nije tužno, bilo bi smešno!

Zatim, kilometri plastičih creva i četkica za zube za decu sa smetnjama u razvoju, penzionere itd. Velikodušno! U pitanju su firme „Tehnoeksport“ iz Inđije i „Dentosan trade“ iz Novog Sada.

„Mideks K2“ je preduzeću „Lisje“ isporučilo ploče i lajsne za proizvodnju mrtvačkih sanduka i to u vrednosti preko dvesta pedeset hiljada evra! Nisu vratili subvencije, ali mu ovo dođe kao prebijanje duga, kompemzacija... Valjda...

I još mnogo afera i dugova vraćenih u vidu antifriza, sifona, depilatora, creva za sudopere, sredstava za prskanje komaraca sa Devičanskih ostrva... Sve Gradski osbor SNS u Novom Sadu uredno beležio i baveštavao javnost, jer ovo još nije viđeno u praksi bilo koje države.

Odlično! Bravo! Svaka čast Gradskom odobru SNS ili bilo koje partije, koji sa ovakvim podacima izađe u javnost, ali za ovakve stvari postoji  nešto što se zove smena, nešto što se zove krivična prijava i nešto što se zove kazna.

U redu je obavestiti ljude gde ide njihov novac i da se život građana sveo na potporu nečijem biznisu, što je naročito sramno u slučaju dece, ali nije u redu koristiti podatke za sopstvenu promociju, a praktično ne preduzimati ništa da se ovakve situacije sankcionišu i spreče.

Ko nas vodi? Gde smo zalutali? Kakav smo to narod kad nam je ovakva vlast? Da li smo stvarno toliki mazohisti?

Oni se bore za sopstveni život, a mi za njihov. A naš život? Vredi li išta?