Komunalno-policijska država

Srbija postaje policijska država. Srbija je takođe i mrlja na globalnoj mapi, ono mesto koje su upljuvale muve, takozvane govnare, pa je stoga ona i komunalni problem.
Jašta – Srbija je zemlja komunalne policije. Trula, smrdljiva lešina, koju šminkaju po poslednjoj modi.

Najnoviji u beskrajnom nizu idiotluka aktuelne vlasti jesu propisi koji se tiču širenja veša, boje suncobrana u baštama gradskih kafana, i oni najmaligniji, koji se odnose na zabranu hranjenja i pojenja napuštenih životinja “na javnim površinama”, ili tako nekako.

Rekao bi čovek, ova zemlja je skockana i izlenjirana kao Švajcarska, u njoj stvari funkcionišu kao eponimni satovi, a život je sladak kao čokolada istog geografskog porekla, te je ostalo samo da se još poneka sitnica uredi, pa da sve bude savršeno.

I pošto su oterali starice koje prodaju buketiće maslačaka i mrtve koprive (u smrt, slutim, jer one nemaju od čega drugog da prežive), fakultetski obrazovane distributere kvantaškog paradajza, gologuziju koja nema za BusPlus, pošto su ogradili romske udžerice ciradom da ne gade pogled osetljivima, pošto su pobrali drvene daske ljuljaški jer su “nebezbedne” (neko mudo iz vlasti verovatno valja tzv. mobilijar za igrališta), sad je preostalo samo da nas spreče da širimo svoje pocepane gaće po balkonima.

Fizički me boli količina apsurda koju ovo sranje nosi. Vi znači, gospodo, pretpostavljate da mi svi treba da imamo dovoljno veliki stan sa terasom prema unutrašnjem dvorištu, gde ćemo prostirati, d’ izvinete, gaće, dočim ćemo na uličnoj terasi gajiti cveće propisane boje? Ili da nabavimo mašine za sušenje veša, kao svako domaćinstvo koje drži do sebe i do svog civilizacijskog nivoJa? Replika “tako je u svetu” ovde ne drži vodu, i zbog toga što u svetu, takođe, postoje ekološki pokreti, koji proklamuju nasušnu potrebu za štednjom energije, ako mislimo da opstanemo na ovom svetu. Tamo insan takođe ne bi podizao tri sprata povrh trošne zgrade jer ‘oće stan u centru, ili bušio zidove kao ementaler, jer mu treba arktička klimatizacija. To je samo ovde privilegija ako “negde imate nekog”; ako nemate, ne možete ni gaće na sunce da iznesete.

Ne bih da budem sklona teorijama zavere, ali ovo nisu tek idiotluci. Ne, ovo su ingeniozne smicalice, sračunate na to da uhlebe partijske poslušnike (kroz instituciju komunalne policije) i daju im opijajući osećaj moći, da se popišaju na dostojanstvo i pravo na život običnih građana, i da kroz kazne za besmislene prekršaje isisaju i poslednji dinar iz suve drenovine.

Ne dozvoliti ljudima da napoje ulične životinje na tropskoj vrelini je prosto jasna, nepojmljivo odvratna ilustracija krajnje nebrige i nehumanosti naše vlasti. Toliko oni vrednuju život, život psa, mačke, vrapca ili nepodobnog čoveka.

Otpor toj i takvoj vlasti je pitanje opstanka. Otpor je čin lične hrabrosti i demonstracija sopstvenog dostojanstva, i zato nije besmislen – i ne dajte da vas u to ubede. Otpor je Dragana iz Novog Sada, koju je komunalni policajac pokušao da spreči da počasti granulama gladno stene, a ona ga, ukratko, napušila – i podstakla nas da imenujemo i fotografišemo tu gamad koja “radi svoj posao”. Nije on tek “radio svoj posao”, ne kupujem to – ti beskarakterni poslušni šrafovi zapravo i omogućavaju onoj glavi da nam radi o glavama, i onim debelim usnama da kenjaju kako mrdnu. Otpor je Nataša iz Beograda koja se u Poreskoj upravi skinula, da bi dokazala birokratskom šljamu (koji takođe samo “radi svoj posao”) da se odista porodila.

Ne postavlja se pitanje ima li to smisla i kuda to vodi: otpor lopovskom, korumpiranom, do krajnosti kriminalizovanom, zločinačkom sistemu je pitanje časti i mentalnog zdravlja – inače i mi postajemo isti kao oni, postajemo saučesnici.

Potrebno je da budemo nepokorni i neposlušni na svakom koraku, prema svakom šljamu koji misli da je terorisanje starica, mačaka, porodilja, pasa, invalida, Roma “samo njegov posao“.

Nužno je da se uspravimo pred svakom komunalno-kontrolorskom šušom koja se sagla da liže dupe svom nadređenom, ovaj Malom (ili njemu podobnom ljigavcu), a taj plahovitom nam sultanu Vučiću. Na koncu, svaki otpor je i otpor njemu.

Pokažimo kičmu. Pokažimo zube.

Iva Radović