Bog, batina vlasti i zakoni epidemiologije

„Credo quia absurdum est“ („verujem jer je besmisleno“) je suština religije. Pravoj veri ne trebaju dokazi, pravoj veri ne trebaju čuda, dovoljna je reč proroka... Mada se pomenuta izreka pogrešno pripisuje Sv. Avgustinu, nju je izrekao Tertulijan, drevni hrišćanski teolog, negde u pauzi između Neronovog hranjenja lavova mučenicima i Konstantinovog svojatanja hrišćanstva kao alatke kojom se presto visoko izdiže iznad zemlje kojom se vlada. Čak i mnogo kasnije kada je religija proglašena za „opijum za mase“, u božanski autoritet vladara nije se diralo. Huljenje na Svetog Druga Bezgrešnika, podjednako kao i na Despota Veličanstvenog, uvek se završavalo naučnim eksperimentom: buntovnk bi otkrio veliku istinu da li posle lomače, dželatske sekire ili streljačkog voda postoji zagrobni život.

Nasuprot religijskim istinama koje su jednom, vo vjeki vjekov, date u svetim knjigama, nauka počiva na sumnji. Da, Isus je možda hodao po vodi, za nas ostale važi – Arhimedov zakon. Svako telo potopljeno u vodu izaći će iz njega mokro, a da li će tonuti ili plivati može se nepogrešivo izračunati na osnovu njegove težine i zapremine. A ako neko baš želi da dokaže suprotno, skok u vodu sa ronilačkim olovom umesto pojasa za spasavanje će svakako razrešiti nedoumicu.

Vekovni sukob nauke i religije, između objektivne stvarnosti i proklamovanih istina odigrao se ovih dana u ovdašnjem Cirkusu Maximusu, i to u duplikatu: najpre kao sukob između stručnog i pacerskog dela Kriznog štaba, a zatim i kao sukob verskih dogmi i zakona epidemiologije. Mada joj nije „u opisu posla“ da se bavi eksperimentalnom naukom, naša Crkva je odradila masovno testiranje kako epidemioloških tako i religijskih stavova. Pri tom su teme istraživanja bile:

• Da li Bog postoji? I da li štiti pravednike i vernike?
• Da li se virusi kapljičnih infekcija prenose bliskim kontaktom sa zaraženih (bez vidljivih simptoma) na nezaražene?

Rezultat istraživanja je više nego vidljiv: sahrana 2 najistaknutija člana Svetog Sinoda (od kojih je jedan i „prvi među jednakima“) u roku od 3 nedelje pokazuje da nešto nije u redu sa crkvenim dogmama.  Zašto bih, pope, ja, grešnik, palio sveću za bilo čije zdravlje, ako ni samog arhiepiskopa njegova svetost nije sačuvala od epidemije? Očigledno Gospodu nisu baš toliko (bogo)ugodni kvadratni metri pozlate u hramovima ili decenije striktnog, monaškog poštovanja pasuljožderanija.

A eksperimentalna provera  epidemioloških zakona širenja pogubnog virusa vazduhom, dodirom, celivanjem odra i srkanjem vina je, čestitam, više nego potvrđena! Doktori teologije iz Svetog Sinoda i doktori epidemiologije iz Kriznog štaba mogli bi, ortački, da napišu više naučnih radova sa temom „Povećanje broja zaraženih i umrlih u pravoslavnoj populaciji  kao posledica zanemarivanja epidomioloških mera tokom tradicionalnih hrišćanskih obreda“.

Dobro, pa šta? Svođenje naroda na zamorčiće ovde je uobičajena pojava. Genocid nad sopstvenim narodom je tokom istorije više puta ponovljen, a klanjanje zlatnom teletu vlasti je, i u svetovnim, i u crkvenim krugovima postalo deo mentaliteta. Uostalom, ktitoralna stimulacija od strane vladara uvek može da zadovolji Crkvu, a narod na(v)učen na vladarev tvrdi(čluk) biće presrećan kada ga On, u predizbornoj predigri i neizmernoj milosti, zakiti sa 100 evra.

To što je u zlatno doba zlatno tele naraslo u zlatnog vola samo je dokaz našeg boljitka i ne menja ništa u tehnologiji ildolopoklonstva. Zveket klepetuše oko  guše Njegove dovoljno je privlačan stadu koje ga sledi pa bilo da muče, frkće ili mudro ćuti. Šut(ljiv)oj marvi je potreban rogati vođa, a šap, slinavka ili plavi jezik su nedaće koje pink slika uvek izleči. Pri tom će, uz prisutvo više vazelinskih analitičara, neka višeslojna preletačica objasniti da su hitne mere i pored dvonedeljnog zakašnjenja bile blagovremene, a da za drKonske mere još nije vreme.

Jer čemu kvariti idilu? Ikona bezgrešnog vladara naslikana je na ekranima zvaničnih televizija, njeno celivanje se obavlja više puta dnevno, tokom obreda informativnih emisija. Ako je On rekao da smo „najbolji u regionu“, ko je je taj  ko sme da tvrdi suprotno?  Epidemiolog? Ma, sto posto neki šolak-đilasovski plaćenik…

I dok Sveti Sinod očas može da izglasa da naš SvEmoćnik, uz ostale ingerencije bude i Patrijarh, dok  Krizni štab može komotno da se samoraspusti i svede na jedno jedino ime, zloćudni virus ne ferma zvanične fermane. Zakoni epidemiologije se ne donose u Skupštini, tako da kapljice iz daha (a ne pljuvačka po opoziciji) određuju broj zaraženih. Broj ljudi u crkvi ili šoping-centrima, njihovo međusobno rastojanje i broj (pravilno nošenih!) maski presuđuju koliko će se ljudi gurati u redu za respirator u narednim nedeljama. Kao i koliko će prvih subota biti posledica ovog crnog petka.

I na kraju...

Najbolji student Više trenerske škole morao bi već sada da nauči jedno pravilo: rezultat koji se napiše na ekranu semafora treba da zavisi od rezultata na terenu, nikako obrnuto! Inače, što mudrac sa početka reče - absurdum est.