Konkretna pitanja u apsurdnoj polemici

Upozorenje čitaocima: Ovaj članak je iznuđena reakcija, komentar na tuđi članak, jedna od karika u lančanoj polemici sa dragim prijateljem i kolegom po peru. U njemu neće biti standardne doze mojih verbalnih igrarija i ciničnih cakica kojima uvek pokušavam da zasladim gorke istine koje iznosim. Jer rat u Ukrajini koji, evo, traje već duže od zločinačke NATO agresije 1999, otvorio je neka vrlo ozbiljna pitanja koja se, hteli – ne hteli, tiču svih nas.

Naravno, naši lokalni proruski, proamerički ili antiukrajinski stavovi su tu nebitni za sam tok rata. Da li će Putin da pošalje još pet (deset, petnaest...?) oklopnih brigada zato što su napaljene domaćice u Srbiji lajkovale njegovu golišavu sliku? Ili će Bajden da, dzinat, pošalje Ukrajini još neku milijardu dolara vojne opreme jer ga ovde, na jugu, poprckuju kako je izlapeli drtlja? Naravno da ne!

Ono što se tiče svih nas isključivo posledično stanje svesti ovdašnje populacije na tuđu propagandu. Višegodišnje putinoliko uzdizanje kulta ličnosti rezultiralo je upravo urušavanjem institucija ove nesrećne zemlje. Šta će Srbiji, 2 meseca posle izbora, parlament ili izvršna vlast? Pa ona ima svoga Put… pardon, Vučića.

Ali batalimo sistematski, propagandni psiho-inženjering usmeren ka sopstvenom stanovništvu! Ovde će biti isključivo reč o racionalnoj, analitičkoj obradi javno dostupnih podataka. A kako je jedan od učesnika polemike inženjer a drugi pravnik (a obe discipline su bazirane na logici), logičko preispitivanje tih podataka je jedini put ka validnim zaključcima.

Ustvari, možda je najbolje da postavljanjem pitanja o opštim činjenicama i prihvaćenim dogmama navedemo porotu čitalaca da sami dođu do zaključaka?

Dakle, počnimo:

1) Da li je napad na suverenu državu, članicu UN, po bilo kom osnovu i pod bilo kakvim opravdanjem, legitiman?

2) A šta ako je napad usledio na poziv dela stanovništva koje odbija ugnjetavački suverenitet te članice? Tu postoji (sitna?) začkoljica:

• Svako ko kaže da je opravdana secesija Donjecka i Luganska – automatski priznaje nezavisnost Kosova.
• Svako ko kaže da je ruska „specijalna operacija“ opravdana jer brani volju naroda zapadne Ukrajine, automatski amnestira „Milosrdnog anđela“.
• A svako ko kaže „to nije isto“ automatski prihvata tezu NATO zlikovaca o Kosovu kao „specijalnom slučaju“.

3) Pošto su se i do sada siledžije sa viškom naoružanja više oslanjale na sopstvenu silu nego na međunarodno pravo, da li je to stvorilo pravni presedan da papiri u Ujedinjenim nacijama više nikoga ne obavezuju?

4) I kada je to počelo? U Koreji 1950? 1955. u Vijetnamu? Godinu dana kasnije u Mađarskoj? Ili `68 u Češkoj? Zar nisu u Avganistanu obe strane nametale svoj model državnog uređenja? A onda, širom planete, jedni selektivno uterivali demokratiju, drugi selektivno branili diktatore?

5) Najzad, u kom je to pravnom sistemu prihvatljiva odbrana tipa „drugi krše zakon, pa što ne i ja“? Ako pijani šerif šenluči koltovima po nevinima, da li to znači da pijani ataman ima prava da igra ruski rulet sa tuđim glavama? Jer oba pistoljerosa ni u jednom trenutku (osim u doba „Kubanske krize“) nisu imala kohones da upere cevi jedan u drugog, borili su se, da parafraziram cenjenog sagovornika, „do poslednjeg Avganistanca (ili Sirijca)“ .

6) Da li je svaki preventivni napad (da ne kažem „specijalna operacija“) opravdan? Ili je samo propagandno proseravanje agresora? 1. septembra 1939. Radio Berlin je objavio da je grupa graničara napala nemačke pancer-divizije (slučajno parkirane baš uz granicu Poljske) a da je Vermaht samo žestoko uzvratio. Uostalom, po Gebelsu, Hitler nije bio agresor, on je samo „branio svoj narod“ od nižih rasa i judeo-komunističke zavere.

6 a) Ako u krivičnom zakonodavstvu postoji jasna kvalifikacija nužne odbrane da li isto važi i u međunarodnom pravu?

6 b) Jer ako pripadnost NATO paktu automatski podrazumeva nameru da se uništi susedna Rusija/SSSR, kako to da se Turska, Estonija, Letonija, Litvanija decenijama uzdržavaju od svoje paklene namere? Ili su ruske megatone sposobne da resetuju planetu na nivo bubašvaba bile (i ostale!) dovoljan odvraćajući faktor?

7) Najzad, šta znači to „priterani uza zid“? Šta znači „stravično ponižavanje Rusije“? Da li to što velesila sa pretenzijama na apsolutnu premoć ne može 3 meseca da ostvari svoje strateške ciljeve znači da će Putin morati da satre čovečanstvo? Hitleru su trebala 3 meseca da uđe u Harkov, svemoćni Putin se i dalje batrga.

8) Da li  Da li „suludo otimanje imovine“ (ako su u pitanju jahte tajkunskih poslušnika) ima prednost u odnosu na kuće običnih ljudi  spržene do temelja? I to zajedno sa ukućanima…! Zar nisu ekonomske sankcije samo žalosni pokušaj da se naudi agresoru? Pljuckanje pod prozor siledžiji koji je već upao komšiji u stan, siluje mu ženu (u barici krvi pobijene dece!), a javno ga proziva da je mogao biti potencijalni agresor? (Ovo mu dođe moja iznuđena reakcija na nečiji površni komentar zloupotrebljen u diskusiji kao objektivni argument)

Pošto se dužina ovog teksta lagano približava granici strpljenja čitalaca (prisutne „porote“), preskačem manje bitne teme (npr. o direktnoj korelaciji visine Ruskog vojnog budžeta i prihoda od energenata isporučenih Evropi, ili koliko ekstremni nacionalizam paravojnih formacija ima veze sa simbolima na uniformama). Jedino cenjenog sagovornika pravne struke molim da meni, inženjerski obrazovanom, objasni kako to da stalna članica Saveta bezbednosti 8 godina nije imala pravne mogućnosti da pred UN javno iznese problem o genocidnom stradanju Rusa u Ukrajini?

I na kraju….

Pozivam sve čitaoce i cenjenog sagovornika da me, tačku po tačku, isprave ako negde grešim. Jer moj „integritet autora“ se sastoji isključivo u doslednim pokušajima da doprem do istine, nikako u odbrani ega. A u oftalmološkom kabinetu činjenica ( Ш ш Ǝ ш Е ш ⱻ...) valjda će se lako ustanoviti da li staračka dalekovidost ili samo pogled usmeren u prošlost onemogućavaju bilo kog od učesnika u polemici da vide činjenice koje su nam, nažalost predugo, svima pred nosom.