Kurtalisanje bede i etnička ekologija

Sudeći po (Žikinim) šarenicama naslovnih strana toaletnog papira koji se štampa i prodaje na trafikama, proteklu nedelju obeležile su 2 stvari:

• Kurtoazni susret aljbanskog Kurte i našeg nesmenjivog Murte.
• Najava referenduma o eksploataciji litijuma.

Kako su se dve teme, sa totalno različitih polova političke sfere, našle na meniju splačina koje nam svakodnevno serviraju?  Između zastarelih ideologija i zastarelih tehnologija nama, na brdovitom  Balkanu, uspevaju da uvale – obe! Jer, negde u Skandinaviji, u nekim švedskim irvasojebinama u kojima stanuju Finci (ili obrnuto), u 21. veku neće biti nikakvih pregovora o statusu Laponije! Čak i da, nekim čudom, tamo nađu prebogata nalazišta nekakvog palamudijuma, Deda Mraz (nesmenjivi vladar polarnih predela) neće raspisivati nikakav referendum. Tamo se podrazumeva da će iskopavanja biti moguća samo ako patuljci  garantuju da voda iz njihovih rudnika neće potrovati njegovu zapregu. I, naravno,  da će se tamo proizvoditi baterije za novu generaciju letećih sanki.

Ali razlika između ova dva poluostrva je upravo u tome što je tamo sankanje zimski sport, a ovde metoda kojom političari uspevaju da nasankaju sopstveni narod.

Aljbinistički uspon Kurtija na vrh privremenih institucija najbolje pokazuje kako je to lako. Kao što Dodik (čije su ratne zasluge – grejanje skušptinske klupe) mora da bude veći Srbin od Karadžića i Mladića (zajedno!), tako i Kurti mora da bude veći Haradinaj od Tačija. Pošto ga je kusanje srpskog pasulja (serviranog u KP domu) omelo da uzme učešća u preprodaji ljudskih organa tokom rata, on danas svom narodu prodaje raznobojne bubrege. „Ne mislim da je u pravnom i ustavnom poretku Kosova moguće udruženje na etničkoj osnovi“! Ajde…? A OVK je bila multietnička nevladina organizacija, zasnovana na poštovanju Ustava?

Iskustvo sa ovih prostora pokazuje da se sa borbe za „nacionalnu samostalnost“ prelazi na borbu za „teritorijalni integritet“ onoga trenutka kada se stekne neka vlast nad nekom teritorijom. Pogotovu apsolutna vlast! Da Dačić nekim čudom ima Slobinu harizmu i Vučićevu popularnost u predelima južno od Jagodine, borba za samostalnost „dvopadežnih krajeva“ bila bi „istorijska neminovnost“ i „osvarenje vekovnih ciljeva“.

Dakle, pošto je Kurti samo politčka kurtizana koja mami svoje biračko telo rupičastim istinama, posavlja se pitanje: koja je uopšte svrha briseljačkih pregovora? Zajebnica srpskih opština (i to bez ikakve zakonodavne, sudske i izvršne vlasti) je neprihvatljiva za teritorijalnu odbranu Kosova. Puni suverenitet Kosova, neprihvatljiv za Srbiju. A zajednički ulazak u EU i brisanje međusobnih granica je prokockano onoga trenutka kada je Evropa skapirala da između Skandinavije i Balkana postoje (joj, drastićne) razlike. Između dve penisule postoji pozamašna razlika u dužini kolektivne međuetničke tolerancije i debljini  novčanika pojedinaca.

Da li onda dizanje naše „dži-di-pi(še)“ (GDP) i njeno štrcanje bogatstva po glavi stanovnika može da obezbedi nešto nezamislivo – mir na ovim prostorima? Da Šiposi kod nas budu gastarbajteri, a ne neprijatelji?

Da, ali teško… Da bi se dostiglo nacionalno bogatstvo Švedske potrebno je da se zasuču rukavi i dobro zapne. Dobro, ne baš kao Vikinzi kada veslaju prema boljem životu, ali bar onoliko koliko se zapinje u zemljama sličnog jezika (Slovenija, Češka, Slovačka) i sličnim balastom od pretopljenog srpa i čekića. Ili da, nekim čudom, kašika rudarsko-istraživačkog bagera upadne u med litijuma?

Nedavno obraćanje Velikog Vođe i obećanje (i litijumu radovanje) bilo bi OK da nije u startu iznelo jednu kontradiktornost. Ako, kako kaže, sadašnja potražnja litijuma diktira što hitnije otvaranje rudnika (jer bi neke nove tehnologije ili otvaranje rudnika u susedstvu mogle da ga obesmisle) otkuda tolika sigurnost u buduće prihode? I to u narednih 50 godina! 10,3 milijardi godišnje (samo od baterija)? 19,7 milijardi (od električnih automobila)? Oni „kineski leteći“ pri tom nisu spominjani...

E, sad ide 2. strana cele priče... Kao što fiktivne milijarde služe za sluđivanje sledbenika vlasti, tako i ekološki parametri celog poduhvata nisu racionalne inženjerske procene, već pre pokušaj žalosnih ostataka opozicije da oko neke teme kristališu nezadovoljstvo građana. Fazon "na Vučića povika, a litijum mase je*e" ima 2 ozbiljne falinke:

1) Umesto Đilasa, kao univerzalno opravdanje za sve propuste sadašnje vlasti, sada će za izostanak sjajne budućnosti biti kriv kuršlus narodne volje u fiktivnoj litijumskoj bateriji.

2) Na ovim prostorima neuporedivo je lakše ložiti narod na staru, proverenu čistoću etničkog prostora, nego na nekakvu stranu, pomodarsku zaštitu životne sredine.

Zato Li-tijumske Li-tije teško da će od Srbije napraviti Crnu Goru. Litijum je mek i lak metal, od njega se ne prave krstovi i ocila. Još manje kuka i motika.

Možda je bager srušio Miloševića, ali blokada rudarskog bagera ne ruši Vučića. Jer u svesti prosečnog birača i najveća kašika bagera nije ništa prema onoj staroj, zarđaloj, radikalskoj... A nju on uvek drži u rukavu.