Obrazlaganje agresije i obrazloženje naroda

- Gospodine sudija, zahtevam da moj klijent, poznat pravosuđu kao „Malčanski berberin“, bude oslobođen!
- Obrazloženje?
- Pa, s obzirom da sam i ja nekada bila silovana, apsolutno je opravdano da i sve druge žene budu silovane!

Ovakav apsurdni dijalog iz fiktivne sudnice ovih dana se masovno širi društvenim mrežama. Naravno, žrtva silovanja je Ukrajina, a advokatica (praćena oduševljenim aplauzom!) je – Javnost Srbije. Uz reči podrške silovanju, tu su i „cakaste“ slike bezumnog NATO bombardovanja, slike Niša, Aleksinca, Varvarina, slike koje govore hiljadu reči, a najviše: „Ako im je, nanu gi njinu, gledajte šta su nama radili!“

Ispada da crknuta krava, simbol naše iščašne nacionalne svesti, ne mora da bude u komšijskom dvorištu. Ukrajina je dovoljno daleko da dokaže žalosnu istinu: Srbija možda nije do Tokija, ali naša tradicionalna zluradost izgleda da nema granica, pogotovu granica pristojnosti ili ljudskosti.

Naš najveći aforističar, besmrtni Vib, jednom je napisao: „Koliko god me rastuži poskupljenje, toliko me nasmeje obrazloženje“. S obzirom da je misao nastala u vremena kada se poskupljenje cipela pravdalo nabavkom klanične opreme koja kožu zaklanih životinja (kosti, rogove i kopita gratis!) pretvara u kobasice, kiseli smešak sarkazma je donekle opravdan. Kako trenutna klanica u Ukrajini obrađuje topovsko meso nesrećnika poslatih u rat i spaljene kosti civila („kolateralaca“), ma kakav smeh teško da je primeren.

Zato, hajde da se uozbiljimo, da smrdljive medijske kobasice koje nam se serviraju, još jednom provučemo kroz mašinu za mlevenje gluposti. Naravno da je u svakom ratu prva žrtva istina, međutim, šlem kojim štitimo svoje glave od rafala propagande je prost: sastoji se od tanke opne zdravog razuma i debelog sloja skepse.

Kobasica br. 1: „U pitanju je legitimna odbrana ruskog naroda od genocida.“

Čekaj, Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti UN. Koliko puta je u zadnjih godinu, dve, tri… ma, bar 6 meseci pre prve ispaljene granate, iznela problem ugroženosti Rusa u Ukrajini? Rezolucije su donošene povodom Sirije, Somalije, Malija, Kipra... Kako to da ćelavi Vasja (ambasador Rusije pri UN) ne pomenu ni jednom patnju nesretnih sunarodnika sa zapada Ukrajine?

Kobasica br. 2: „U pitanju je borba protiv fašizma“

A šta je to fašizam? Sistem u kome je na čelu države izmenjivi predsednik (jevrejskog porekla!), pri tom, po zanimanju – komičar, takoreći, Šojić? Ili, možda, sistem u kome apsolutni vladar (npr. Hitler) u ime odbrane svoga naroda tenkovima (i ostalom vojnom silom, tzv. „Wermacht“) prodire na teritoriju druge zemlje? Jer, ovo što se danas događa u Ukrajini, samo je repriza događaja iz 1939. u Čehoslovačkoj i Poljskoj. Samo što se tada Donjeck/Lugansk zvao Sudetska oblast, a Mariupolj – Dancig.

Kobasica br. 3: „Ovo je samo preventiva protiv opasnog širenja NATO pakta do samih granica Rusije“
Pošto je ovo jedini, koliko-toliko, racionalan argument, hajde da žilavu kobasičetinu najpre osunjetimo, pa iseckamo na hirurškom stolu:

• Da li je NATO paktu uopšte cilj da uništi Rusiju? Ili njet? Padom Berlinskog zida, u svetu bez zlih komunjara, NATO je samo filijala za uvaljivanje nepotrebnog naoružanja. Srećom po zapadni vojno-industrijski kompleks, tu su sposobni komercijalisti sa suprotne strane. Trenutno Boing i Krajsler zadovoljno trljaju ruke: Thank you, dear Putin! Zahvaljujući tebi, narudžbine su skočile do nebesa. I da, čestitamo, radnik meseca američke vojne industrije je... – Vladimir Vladimirovič Putin!
• Koliko su, u slučaju globalnog termo-nuklearnog rata, uopšte bitne dimenzije planete? Uključujući i dimenzije Ukrajine? Ako je pre 50 godina za uništenje Moskve i Lenjingrada (ili Njujorka i Vašingtona) bila dovoljna jedna nuklearna podmornica, zašto je sada, kada je tehnologija smrti neuporedivo savršenija, bitno odakle je projektil lansiran? Ili je, u trenutku kada neki idiot pritisne crveno dugme za reset planete na nivo bubašvaba, bitno da li će do kataklizme proći 5 ili 25 minuta?
• Konačno, ako je cilj NATOvaca uništenje Rusije, zašto nisu iskorisili ovu priliku, kada već nisu to uradili u doba apsolutne nadmoći? Zašto Ukrajina trenutno uzalud cvili za zapadnom intervencijom? Ili je svima jasno da su ruske megatone bile i ostale doživotni faktor odvraćanja od ma kakvog napada.

Dakle, ako batalimo ovu KGBovsku žvaku (namenjenu za istočno tržište), pitanje glasi: šta nas, u Srbiji, zabole šta matori lideri supersila baljezgaju? Ako već ne planiraju da unište planetu (a po svemu sudeći to nije opcija, vidi prethodni tekst), kakve su posledice ukrajinskog rata po nas? U ruskoj salati (od propagandnih reči) ima dovoljno otrovnih supstanci i bez ovih recikliranih kobasica. Putinove izjave tipa „nas su klevetali da planiramo napad na Ukrajinu, pa smo morali nešto da preduzmemo po tom pitanju“ su ekvivalentne sa „klevetali su me da sam peder, zato sam morao gologuz da legnem u krevet sa Adamom i Stevom“. A navodni  „pronalazak biološkog oružja“ u Ukrajini je samo bedna repriza američke serije „Buš protiv zlog Sadama“ od pre neku deceniju.

Ali, manimo se tih obrazlaganja i obrazloženja sopstvene javnosti i vratimo se na početak:

Da li je silovanje Ukrajine opravdano? Da li to što je obukla minjak kupljen u zapadnjačkom butiku opravdava silovatelja? I da li male zemlje i lepe žene imaju prava na slobodnu volju i izbor partnera?

Odgovor na ta pitanja tiču se svakog od nas. U protivprirodnom bludu američkog grizlija i ruskog medveda bitne su samo 2 svari: da sačuvamo guzicu od oba nasilnika i da sačuvamo obraz od lažnog obrazlaganja. Jer je smrad leševa neuporedivo gori kada, osim ljudi, umre i ljudskost.