Opančar agencija* javlja – Odrešili se!
Kad na selu pseto ujede čoveka, odgovor vlasnika je – odrešilo se! Bilo je vezano, ali eto odrešilo se – Samo.
SSP je objavio svoj predlog za opozicionog predsedničkog kandidata za predstojeće predsedničke izbore. To je Zdravko Ponoš, prerano penzionisani, u 46. godini života, školovani i karijerni general potpukovnik, koji je pre toga, od 2006. – 2008. godine, obavljao dužnost načelnika generalštaba vojske Srbije. Sa te funkcije smenio ga je i penzionisao tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, zbog „sukoba“ sa tadašnjim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, a taj sukob se sastojao u tome što se Zdravko Ponoš – profesionalni vojnik, naćelnik Generalštaba, usudio da kritikuje visinu sredstava određenu budžetom za vojne potrebe i time se zamerio Draganu Šutanovcu, ministru odbrane – profesionalnom polituičaru, rekavši:
"Politika odbrane funkcioniše samo simbolično. Reklo bi se da ne postoji. Dovijamo se u okolnostima kada država nema strategiju nacionalne bezbednosti, ni strategiju odbrane.”
U periodu od 2010. – 2012. godune, bio je pomoćnik ministra inostranih poslova. Nakon toga, po dolasku na vlast SNS-a, posvetio se opozicionom delovanju protiv aktuelne vlasti.
Častan i pošten čovek, bez dlake na jeziku, krajem 2020. godine, sa pozicije potpredsednika Narodne stranke, Zdravko Ponoš je u intervju za portal Direktno, komentarišući stanje u Vojsci Srbije, između ostalog rekao:
„Nema dileme da je Vučić stavio Vojsku Srbije u stranačku i ličnu funkciju. Instituciju od izuzetnog nacionalnog interesa koja uživa ogromno poverenje građana pretvorio je u propagandni instrument. Slikanje sa Vojskom redovno se koristi za odvraćanje pažnje od poraznih rezultata ove vlasti. To se podjednako odnosi na katastrofalne rezultate u borbi sa infekcijom, neotvaranje ni jednog EU poglavlja ove godine, sunovrat ekonomije, depopulaciju, očajne odnose u regionu čemu je ova vlast poprilično kumovala …”
Bilo je i za očekivati da će ta vest izazvati paniku u redovima vllasti, jer to se uvek dešava kad se pojavi neko koga se oni realno plaše, nešto što se odavno dešava sa Đilasom – mnogo je još opozicionara, ali niko ne prolazi kroz konstantnu negativnu propaganda, punu laži i kleveta kao taj čovek, tako da se to ne može drugačije objasniti do time da se oni jedino njega i plaše.
Nije Zdravko Ponoš jedini koji je pomenut kao predsednički kandidat, ali je jedini koji je javno podržan – podržao ga je lider PSG Pavle Grbović.
Predložen je i Vladeta Janković, bivši visoki funkcioner DSS-a, sada korektni penzioner. Kad smo kod DSS-a, oni predložiše Vojislava Mihajlovića, unuka Draže Mihajlovića, nekadašnjeg člana Draškovićevog SPO-a, poznatijeg pod imenom “dedino unuče” koji se već jednom neslavno oprobao za tu funkciju i to u vreme kad je SPO, devedesetih godina, dobrano participirao u vlasti. Ja sam mislio da je pojava Vojislava Koštunice, bivšeg lidera DSS-a, bio incident u srpskoj politici, međutim ispada sa su ovi njegovi sadašnji još gori.
A najštetniji je i dalje nepopravivi mutivoda Boris Tadić koji se inače deklariše kao opozicionar, a našao sada u pokušajima objedinjavanja opozicije da okuplja oko sebe “snage demokratske levice” i time direktno ruši akciju objedinjavanja. I on ima prefsedničkog kandidata – Pogledaću predložene kandidate, pa ako mi se ne dopadnu predložiću sebe, reče ova politička zamlata.
Interesantno je da nikog od pomenutih, sem Ponoša, niko iz vlasti i pratećih jedinica i ne pomenu – ne smetaju im, čak bi ih i podržali.
Ja ne ulazim ovde u to da li će predlog za Ponoša kao predsedničkog kandidata i opstati u okviru opozicionog bloka, niti zašto ga predlaže Đilasov SSP, a ne Jeremićeva NS, čiji je Ponoš dugogodišnji član bio, do funkcije potpredsednika – prema nedavnim vestima on je podneo ostavku na tu funkciju, ali nije poznato da li je i dalje član te stranke. U svakom slučaju ne bih želeo da ovaj za sada obećavajući opozicioni blok počne da se osipa zbog budućih personalnih funkcija – kad pobede. Ako pobede – i zato je najbolje da te stvari, ako tu ima nečeg spornog, raščiste sada, a ne uoči samih izbora, jer birači bi to mogli da kazne.
Bilo kako bilo, Zdravko Ponoš je predložen kao kandidat i to je javno objavljeno, što je bio i dovoljan razlog da se sa poznatog mesta pošalje signal – pustiti pse sa lanca. I psi su se odrešili.
Daleko bi – i mene i vas, odvelo kad bih ovde navodio silne gluposti koje se iznose protiv Zdravka Ponoša, jer to ide do apsurdnosti. Informer mu, na primer, zamera čak i to što je oženio Hrvaticu – čovek vojnik, u vreme “bratstva-jedinstva” zajedničke nam države, službovao u Zagrebu, tamo se i oženio – sa Hrvaticom! To smeta ovim psima a ne smeta im što ovu zemlju – bar zvanično, sa mestu predsednika Vlade, vodi čistokrvna Hrvatica. Ili, da apsurd bude još veći, ne smeta im što ovu zemlju vodi Ana Brnabić, sigurno najnepopularnija ličnost – Hrvatica, a ne smeta im što je majka sigurno najpopularnijeg Srbina, Novaka Đokovića, takođe Hrvatica. A sve to dolazi iz iste kuhinje. Kad će ovu zemlju prestati da vode imbecili – družimo se na osnovu pameti, a ne osnovu nacionalne pripadnosti. Još davno, u svojoj prvoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA, napisao sam – ako me sutra na autoputu pregazi neki besni Srbin u ovim ljutim mašinama, sasvim mi je svejedno da li je on sa Banovog Brda gde sam ja rođen ili iz Obale Slonovače.
Nisu signale da se odreše dobili samo psi iz medija, obavest (ili obavijest) o tome sasvim sigurno dobili su i Hrvati u narodnoj nam skupštini – Marko Atlagić (onaj što hoće da iseljava iz Srbije Dragana Bjelogrlića, Seku Sabljić, Gorana Markovića …) i onaj istetovirani Nebojša Bakarec, koji obožava viteške igre – bacanje kamena s ramena i sl. i slika se sa mačem u ruci, što ga je verovatno i preporučilo za narodnog poslanika, koji su za te stvari zaduženi, uključujući i obuku mlađeg kadra – pridošlih svršenih akademaca Vučićeve novoosnovane akademije za mlade partijske kadrove, koje je njihov skupštinski šef, onaj čuveni – o isuse, moram to ponovo da kažem, od skora prof. Dr. Aleksandar Martinović na nekada respektabilnom novosadskom pravnom fakultetu i javno pohvalio – ponosi se njima, a svima njima kad je o Zdravku Ponošu reč, dao i šlagvort: „Ja mislim da je to bio najgori načelnik Generalštaba u modernoj istoriji. Mislim da u životu nije postrojio vod. On suštinski o vojsci nije imao pojma.“
Inače, kad pomenuh Bakareca on još uvek nije demantovao napise da mu je deda bio istaknuti domobranski oficir još u onom ratu tamo, ali da ne kvarimo tandem Atlagić-Bakarec. Slažem se da deca ne treba da odgovaraju za grehe predaka, ali bi to trebalo da deluje obostrano.
Neko davno reče: Blago nišćima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.
*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić