Opančar agencija* javlja – SPC politički komesar vladajućeg režima

Nije odlikovanje Milorada Vučelića, koje mu je dodelila Srpska pravoslavna crkva – orden Svetog Save drugog reda “za višegodišnju uspešnu saradnju, novinarski profesionalizam i afirmaciju hrišćanskih vrednosti i vrlina”, jedini razlog ovom tekstu – to je samo povod. Tim činom nam SPC šalje jasnu poruku da u ovoj, nikad jasnijoj podeli društva – valjalo bi reći i njene pastve takođe, ona se opredeljuje i staje na stranu vladajućeg režima i njegovih sledbenika, kako onih na vlasti, tako i onih od te iste vlasti izmanipulisanih, zloupotrebljenih i zašto ne reći – kupljenih. 

A ako je to i glavni razlog, onda ovo poslednje odlikovanje te vrste odlazi u prave ruke. Milorad Vučelić je dugogodišnji skutonoša takvih režima, još od vremena Miloševića, pa se time “višegodišnja uspešna saradnja i novinarski profesionalizam” u službi vladajućem režimu njega i crkve dovoljno objašnjavaju.  

Milorad Vučelić se politički jasno opredeljuje tokom burnih devedesetih godina prošlog veka kao istaknuti funkcioner SPS-a, a profesionalno na funkcijama radija i televizije – 1991-1992 kao generalni direktor RTV-a, a od 1992-1995. godine kao generalni direktor RTS-a. Ako se ima u vidu da su u to vreme to bili mediji od najšireg informativnog dometa onda se može shvatiti i njihov značaj za ciljno informisanje stanovništva u tom periodu, a time i uloga Milorada Vučelića koju je tadašnja vlast prepoznala, a čini se i crkva. Jedino se tako može objasniti njegovo, kako mnogi ističu, od tada nastalo prijateljstvo sa episkopom Bačkim, Irinejom Bulovićem, glavnim ideologom Srpske pravoslavne crkve, na promovisanju i afirmaciji “hrišćanskih vrednosti i vrlina” – ideologiji režima Slobodana Miloševića u periodu devedesetih godina prošlog veka.

Jasno je i zašto ovo odlikovanje baš sada. SPS se  nalazi na izlaznim vratima vladajućeg SNS-a i valja se blagovremeno pobrinuti za političku budućnost te stranke nenavikle na delovanje iz opozicije po cenu najvećih ideološko-političkih zaokreta – izvorno partizanska stranka danas u službi izvorno četničke vlasti, a pre toga u koaalicionoj saradnji i sa Demokratskom strankom, jednom od ključnih stranaka koje su srušile režim Slobodana Miloševića.

A što se tiče crkve tu, nažalost, već duže vremena vlada ćiftinska politika – ko da više. Zvuči grubo, ali kako drugačije objasniti osveštavanje manastira zadužbine Tomislava Nikolića, zahvalnice Draganu J. Vučićeviću, vlasniku i glavnom uredniku Informera – nezvaničnom glasilu aktuelnog režiima, Marijanu Rističeviću, za koga bi se sve moglo reći sem da je zavredneo prijem kod prethodnog patrijarha Irineja, te mnogih drugih lokalnih, poslovnih i drugih zaslužnika ove naše stvarnosti, čini se na bazi pomenutog kriterijuma kao glavnog, opšte prihvaćenog i do najnižih bogoslužećih crkvenih delatnika za rođenja, sahrane i mnoga druga slavlja i preslavlja ukorenjena u narodu, tako da ne čude i mnogi vicevi na tu temu tipa – Oče koliko sam dužan, neizbežno pitanje i uobičajeni odgovor – Svi daju po 100 evra, a ti koliko hoćeš.

A šta ćemo mi koji se sa takvom crkvenom politikom ne slažemo, jer mislimo da bi crkva sa tradicijom duboko usađenom u narodu i značaja koji iz toga proističe, trebala da bude faktor bogosluženja u avrhu prevazilaženja sveprisutne podeljenosti u društvu, a ne da svojim jasnim svrstavanjem u toj podeli bude faktor daljeg razjedinjavanja. Kojoj crkvi mi da se molimo. Za novoizabranog patrijarha Porfirija znamo.     

          *U mom selu ima jedan opančar.        

            Što on pravi dobre opanke !

            Obuješ ih, popenješ se na soliter

           i skočiš sa desetog sprata,

           ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić