Opančar agencija javlja - U ulozi ratnog izveštača
Srbija je u ratnom stanju! Samo što to još svi ne znaju – oni napredno prosvećeni rijaliti programima, govorima Predsednika (dalje: ON) – najbolji smo, najpametniji smo, najlepši smo, naj .... i neviđenom propagandom NJEGOVIH doglavnika, za to vreme na RTS-u – „javnom servisu svih građana Srbije, koji imaju pravo da znaju sve“, gledaju junaštva Džeki Čena protiv krvoločnihi neprijatelja, na Pinku i Hepiju – Parove i Zadrugu, a u pauzama – kad nema Zvezda Granda i skupštinskih prenosa, svog omiljenog predsednika – Vučiću majka te rodila, a Srbija nikada nije bila ovako podeljena – zaslugom tog čoveka.
Za to vreme po ulicama Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Čačka...hiljade ljudi u protestima, sukobima – jedni protiv drugih, ratuju, a ne znaju ko protiv koga ratuje, zaslugom tog čoveka.
NJEGOV govor od pre dva dana je bila ta kap koja je prelila čašu – Bolnice su nam pune, svakog dana pristižu novi pacijenti...uvodimo policijski čas. I, oni koji su pri pameti, su popizdeli – znaju ko je kriv za ovu najnoviju ekspanziju korona virusa, a taj ko je kriv hoće još i policijski čas da im uvede. Zašto da oni trpe posledice zbog onih koji su poverovali NJEMU i „struci“ da korona – do izbora, ne napada na fudbalskim utakmicama, žurkama i svakojakim drugim proslavama, da bi ta ista korona podivljala po održanim izborima. Zar opet da gledaju kako se oni „napredni“ šećkaju za vreme zabrane kretanja, jer su im oni njihovi izdali potrebne propusnice, a što je za njih „zatucane“, nemoguća misija. Zašto država koja raspolaže primenom svih sankcija prema onima koji ne poštuju propisane mere ne vrši svoju dužnost i ne kažnjava one koji to ne poštuju, već uvodi neselektivnu meru zabrane kretanja prema svima.
I, izašli su zbog toga u mirne proteste. Ima li ikoga iole pametnog, koji će da pretpostavi da su ti ljudi pošli na takve proteste – legalne u svim normalnim zemljama sveta, naoružani palicama, bakljama, kamenjem...da provaljuju skupštinska vrata i osvajaju skupštinu... Kome je bilo potrebno i ko je u mogućnosti da u te proteste ubaci ekipe sa vandalskim namerama i time da „legaalan“ razlog državi za primenu rigoroznih mera u odbranu Skupštine i drugih državnih institucija. Da li ste u onome, što je potom usledilo, među uhapšenima i prebijenima videli bilo kog maskiranog bacača plamena, a videli ste kad četa policije u marševskom stroju natrčava na tri građanina koji mirno, nenaoružani, sede na klupi u parku. Čuj, natrčava, prebijaja ih pendrecima – najčešće po glavi i rukama kojima pokušavaju da zaštite glavu. Svi, da neko ne izostane i ne da svoj doprinos tom heriojskom činu u borbi protiv opakih hiligana koji sedenjem na klupi ometaju istorijski razvoj ove zemlje ka svetskim visinama na čelu sa NJIM. Ko komanduje ovim kerberima, zna li da drekne – stop, prema onima što kao zveri kidišu. Nisam psiholog, nije mi prvi put da gledam takve scene i nikad mi neće biti jasno, zašto svi iz rulje moraju nad onima koji ne pržaju otpor da daju svoj doprinos – da li ih za to posebno instruktuiraju, ne verujem da tu tehniku izučavaju u policijskim školama.
Da, toga je bilo, ne bih više o tome, imate toga na društvenim mrežama, na YuTube, na N1 – jedinoj televiziji koja sve vreme vrši prenos tih sukoba uživo, nažalost, ne i na RTS-u – „javnom servisu svih građana Srbije, koji imaju pravo da znaju sve.“
A naoružanje kojim policijske, žandarmerijske, antiterorističke i slične snage ove zemlje raspolažu je fascinantno – pomenute snage pod punom ličnom opremom i naoružanjem, motorizovane jedinice – transporteri za prevoz ljudstva, specijalni džipovi interventnih jedinica za brzo dejstvo, konjičke jedinice, jedinice sa specijalno dresiranim psima, borbena kola, hameri ..., na hiljade jedinica – koje žive sile (ljudi, konja i kerova), koje motorizovanih i drugih jedinica opreme. Treba li očekivati uvođenje u borbu tenkova – već viđeno na demonstracijama onog 9. Marta i specijalne šmrkove za razbijanje demonstracija – takođe viđeno od strane jedinica onih koji participiraju i u ovoj vlaasti – Dačić i Palma koji su prvi, za sada i jedini uputili javnu pdršku ovoj borbenoj armadi u njihovim dejstvima protiv opakog unutrašnjeg neprijatelja.
Po definiciji, policijske snage jedne zemlje služe za borbu protiv unutrašnjeg neprijatelja – treba li da shvatim da su policijske snage ove zemlje, tako brojne i tako opremljene, namenjene samo za borbu protiv svojih građana, kao unutrašnjeg neprijatelja.
Ne jednom sam pomislio da su gluposti kad slušam o novim vojnim nabavkama, pitajući se protiv koga ćemo mi to da ratujemo, okruženi sa svih strana NATO snagama. Ovde međutim, kad je reč o policijskim snagama, neprijatelj je poznat. To su građani ove zemlje, kao unutrašnju neprijarelji – oni što su onomad lupali u šerpe a pre neki dan se drznuli čak i da izađu na ulične proreste. Sad menjam mišljenje – ako smo tako naoružani i prema spoljnom neprijatelju, ni NATO nam nije ravan.
Želim policijske snage moje zemlje koje će da me zaštite od huligana – važi i obrnuto, ako ja poludim pa postanem huligan. Samo to, i ništa više od toga. Sve ostalo je stvar političke borbe. Nisam ja nepopravivi optimista. Živeo sam deset godina u zemlji u kojoj njeni policajci – poznati „bobiji“, čuvaju javni red nenaoružani, i nisam primetio da zbog toga imaju neke posebne probleme. A snagu mi daje – molim se Bogu da je ta vest tačna, što je komandant niške policije odbio da izvrši naređenje koje je od beogradskih vlasti dobio, rekavši – Dok sam ja komandant, moji ljudi neće ratovati protiv svog naroda i naredio im da ostanu u zgradu policije. Ako je to tačno, taj čovek je prvi heroj u ovom ratu, bez obzira da li je već smenjen.
Da, primetio sam – sinoć na protestima u Nišu nije bilo policije. A niti jedna žardinjera sa cvećem nije polomljena. Kako se to uklapa u narativ o unutrašnjem neprijatelju instrumentalizovanom od strane spoljnog neprijatelja kome smeta nevierovatni razvoj ove zemlje ka svetskim visinama – i privrednim i sakojakim drugim.
Dragiša Čolić, 09.07.2020.