Opančar „agencija“: Sve prolazi neopaženo

Vest: „Danska cena kilometra izgradnje autoputa 5.8, Hrvatska 6.7, Srbija 13.9 miliona evra“ – ovakve i slične vesti često se pojavljuju na društvenim mrežama, niko se zbog toga ne uzbuđuje, a trebalo bi. Ako su ovi podaci tačni, bio bi to jak signal da je u pitanju žestoka korupcija, jer malo je verovatno obrazloženje koje nedavno vlast povodom toga reče da je geo struktura terena kroz koje naši koridori prolaze mnogo složenija nego ona u Hrvatskoj, pošto, kako je poznato, ni njihovi autoputevi ne prolaze kroz polja baranjske ravnice, već mahom kroz karstna lička i slična područja, tako da je duplo skuplja cena naših autoputeva krajnje upitna, pa bi jedna stručna analiza tog fenomena bila preporučljiva.

Međutim, zahteva za takvom analizom nema i tu dolazimo do poente ove priče. Od običnih građana se takvi zahtevi ne mogu očekivati, ne samo zato što bi takve zahteve vlast jednostavno ignorisala, već i zato što su oni na takve vesti oguglali, a one druge – učenije, koji bi mogli da se ovim podacima pozabave i daju kompetentne odgovore to ne interesuje. Na tu pojavu nedavno je u emisiji Utisak nedelje ukazao i sudija Miodrag Majić – bez aktivnog uključenja inteligencije,  posebno je pomenuo akademike i profesore, ne mogu se u društvu očekivati značajnije promene.

Posebno iznenađuje činjenica da ni opozicija nije zainteresovana za te pojave. Njih više interesuje međusobni rejting, odnosno pozicija sa koje će startovati kad jednog  dana dođe do promena koje, po njima, tako ispada, treba da sprovede neko drugi, a ne upravo oni.

Primer o kome je ovde reč je za to jako zahvalan. Ne može se protiv korupcije – a mnogo je pojava koje na nju ukazuju, boriti samo generalno, pričom. Jedna stručna analiza cena po kojoj se naši koridori grade, a to su u ovoj zemlji najmasovniji javni radovi, mogla bi da deluje otrežnjujuće i na one najskeptičnije. A ako bi se pokazalo da tu nečega ima, jer jednostavno nije normalno da ti radovi u susednoj državi budu duplo jeftiniji, uz konstataciju o masovnosti takvih radova – brojem izgrađenih kilometara kojima se vlast ponosi i podacima o njihovoj ukupnoj vrednosti, te konstatacijom i ko su njihovi izvođači koji redovno pobeđuju na tenderima, ponekad i bez tendera, moglo bi se doći do frapantnih podataka koji bi u opozicionoj delatnosti bili znatno delotvorniji od verbalnih protesta protiv vlasti.

 Sa druge strane, kad je vlast u pitanju, i oni bi, ako  je tačno ono što tvrde, da u tome nema ničeg nelegalnog, trebali da budu zainteresovani za takvu analizu, jer bi time odagnali sve sumnje i potencijalno uznemirenje javnosti većeg obima, o čemu svaka odgovorna vlast mora da vodi računa. Kad su oni u pitanju, dva su najverovatnija razloga. Prvi je da tu nečega ima, pa se vlast i ne usuđuje da to pitanje otvori, a mlaka reakcija javnosti o tome joj ide u prilog. Drugi, manje verovatan razlog bi bio da je tu sve čisto, pa bez velike nužde to pitanje nije uputno čačkati, jer bi onda moglo da se postavi i pitanje nestručnosti koja je evidentna ne samo u organizaciji takvih poslova, već i o kvalitetu izvedenih radova od strane njihovih favorizovanih firmi.

Kad je o opoziciji teč, oni bi trebali da se ozbijnije pozabave ovim pojavama, jer novih autoputeva će biti sve manje, a otvara se novo polje masovnih javnih radova – izgradnja nacionalnih fudbalskih stadiona. Ne može biti slučajna upornost vlasti da u najvišim fudbalskim organima ima svog čoveka – svejedno što on nema pojma o fudbalu, najpre kao čelnu figuru, a posle protesta javnosti makar kao formalno drugog, pored onog prvog koji će po tim pitanjima evidentno biti samo figura.

Bilo kako bilo jedna ozbiljna analiza bila bi od koristi.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić