Opančar „agencija“ – Tragedija (2)

Samo dan posle užasne tragedije u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, u noći između 4. i 5. maja, U.B., 21 godina, izvršio je  krvavi pir u selima u okolini Mladenovca. Ubijao je nevine ljude, nasumice, bez ikakvog razloga, one na koje je nailazio – 8 mrtvih, 14 teško povređenih. Ministarka zdravlja saopštava da su svi povređeni u kritičnom stanju, ne zna se koliko će mrtvih biti na kraju.

Može li sve to da bude slučajno? Dečak koji je izvršio masakr u školi, prethodne večeri bio na žurci sa dečacima na koje će sutradan pucati. U.B. se družio sa rijaliti zadrugarima, onda se uveče obukao napunio kalašnjikov i krenuo u krvavi pir! Želeo bih da mi neko od kompetentnih – psihijatara, na primer, kaže da li su takve transformacije mozga moguće.  U samo dva dana, u ovom nesrećnom narodu naviklom na tragedije, dve tragedije veće od onih koje su ga do sada suztizale.

A ima i nečeg zajedničkog između ova dva slučaja. Očevi su im bliski vlasti. Kostin otac je član SNS-a, Urošev, vojno lice na službi u generalštabu. Kako se to uklapa u definiciju Predsednika koji kaže da je u pitanju teroristički akt – čiji protiv koga?

I dalje – Kostin otac pasionirani ljubitelj streljaštva i naoružanja, onog bojevog, sa bojevom municijom. Šta će jednom „uglednom“ lekaru dva pištolja sa bojevom municijom? Ne ide se u streljanu na rekreativno gađanje sa bojevom municijom. Ko je tom čoveku i iz kog razloga za sve to dao urednu dozvolu? U streljanu vodi maloletnog sina, upražnjavaju i igre paint ball, air soft ..., omiljena serija dečaka je Zločinački umovi. Sa samo 13 godina postaje obučen i u gađanju i u bojevim igrama. Da li je moguće da otac, lekar, to forsira i ne primećuje moguće posledice. Uz to mali, sa 13 godina, je krivično neodgovoran.

Kažu da se otac masovnog ubice iz Mladenovca – aktivno vojno lice na službi u Generalštabu, kad je čuo za vest, samo srušio. Kasnije je stigla i vest da nije preživeo, srce mu je puklo – i tu vest su objavili mnogi mediji, da bi se kasnije ispostavilo da su ga živog i zdravog uhapsili organi gonjenja. Uhapšeni su takođe, u selu Vinjište kod Kragujevca, u kući u kojoj se skrivao masovni ubica, njegov deda i ujak. I u vikendici u selu Dubona i u toj kući zaplenjene su veče količine naoružanja i municije, što celom događaju daje i dodatnu dimenziju o mogućoj organizovanoj trgovini naoružanjem, jer tečko je pretpostaviti da otac masovnog ubice, aktivno vojno lice na službi u generalštabu, nije znao ili morao znati o tolikom arsenalu naoružanja koje je lagerovano u njegovoj vikendici.

Onog drugog, „uglednog“ lekara, oca dečaka koji je izvršio masakr u školi, osećaj odgovornosti nije stigao – na saslušanju u policiji izjavio je da se ne oseća krivim! Sin, ubica, pre masakra na telefonu pretraživao Krivični zakonik – da vidi da li će biti odgovoran. Na saslušanju izjavio da nema osećaj krivice. Kakav otac, takav sin.

Serijski ubica iz Mladenovca nema navršenih 21 godinu, spada u kategoriju mlađih punoletnika i ne može mu se izreći maksimalna zatvorska kazna. To je ono što ga povezuje sa  maloletnim ubicom u školi Vladislav Ribnikar, koji je maloletan i po zakonu krivično neodgovoran. Mogu li to biti samo slučajnosti?

Ko to želi da iskoristi sve te okolnosti sa puno toga zajedničkog u oba slučaja. Politički ciljevi ne biraju sredstva. Ako se setimo slučajeva Markale, Račak, ubistva dečaka u kafiću u Peći, ništa više nije nemoguće.

Mnogo je pitanja koja se postavljaju. Ima mišljenja koja počinioce ovih užasnih dela povezuju sa sektama i terorističkim organizacijama od kojih su mogli biti zavrbovani i instruisani. Niko ne optužuje direktno ni vlast ni Aleksandra Vućića za terorizam, a ona belosvetska protuva, njegova braniteljka u vidu zanimanja Ana Brnabić, se ne libi da odmah optuži opoziciju i društvene mreže za napad na njega, mada su oni – istini  za volju, za sve ovo više krivi i od opozicije i od društvenih mreža, jer ovo je država u kojoj su oni instalirali postojeći sistem i koju oni vode. Kad će Vučić da kaže toj osobi – Hvala, nemoj više da me braniš, jer sve što ona kaže deluje kontraproduktivno.

Kod takvog narativa nije daleko od pameti ni uvođenje nekog embarga društvenih mreža. Tako se već dešavalo u nekim nama bliskim zemljama. A šta bismo mi od svega ovog znali kad bismo bili informisani samo od ovde pominjanih državnih zvaničnika i provladinih medija.

Da li je, na primer, tačna vest da je ovih dana potpisan sporazum sa Velikom Britanijom o prebacivanju albanskih zatvorenika koji služe kaznu u toj zemlji u Srbiju, te da je tim povodom stigao i zahtev sa zapada da se Srbija razoruža. Dodajte tome i ranije potpisan sporazum o transferu migranata u Srbiju, za određenu novčanu nadoknadu po glavi vraćenog migranta, pa se upitajte u kakvo se to evropsko smetlište Srbija pretvara i koje su ucene u pitanju da se takvi zahtevi prihvataju. Takva pitanja zahtevaju najhitnije demantije ili najhitnija obrazloženja.

Sa svoje strane, predsednik Vučić najavljuje rigorozne mere – ovog puta i prema svojima, koje idu do raspušanja Vlade i raspisivanja novih izbra na svim nivoima.

Poslednje briselske razgovore, održane uoči masakra u školi Vladislav Ribnikar i Kosovo niko ne pominje- A trebalo bi da čujemo i šta se tamo dešavalo, pogotovu ako se zna da opozicija zahteva novu skupštinsku raspravu o tome. Sa tog aspekta, Vučiću kao jedinom samoovlašćenom državnom pregovaraču, ovo što se trenutno dešava u  zemlji trenutno i odgovara.

Opozicija za ponedeljak zakazuje masovne proteste – traže se ostavke minisra prosvete, ministra policije, direktora BIA, predsednice REM-a ... Prosvetni radnici su za isti dan zakazali  svoj protest. Čeka nas vruće leto.     

Dragiša Čolić