Opančar*priča – O Ani, gondoli i drugim budalaštinama (2)

Ana i druge budalaštine – Ko u klin, ko u ploću. Medicinski deo kriznog štaba upozorava da se korona razbuktava, da se bolnice ponovo pune, da se zdravstvene ustanove vraćaju u režim kovid sistema, da se time onemogućava njihovo normalno funkcionisanje i pružanje zdravstvenih usluga pacijentima koji boluju od drugih bolesti. Posebno ukazuju da su prepuna skijališta jedan od glavnih razloga za povećanje broja obolelih i skreću pažnju da bi produženi – četvorodnevni, vikend mogao još više da pogorša situaciju, a premijer Ana Brnabić, član političkog dela kriznog štaba, a po funkciji i odgovorna za sprovođenje propisanih mera zaštite, rešila da baš na početku tog vikenda svečano pusti u rad gondolu na Kopaoniku. Istovremeno, u Kortini d' Ampeco se održava svetsko prvenstvo u skijanju – bez publike, skijališta zatvorena, a na Kopaoniku i Zlatiboru preko 50.000 gostiju!

Ana Brnabić je u pravu kad kaže – „Ako ja ne otvorim danas gondolu, ili mi ne pustimo danas gondolu u rad, ne znači da ljudi neće dolaziti ...“ Niko ne misli da su svi ti ljudi krnuli na Kopaonik i Zlatibor da nju vide, ali koji primer ona koja je na čelu izvršne vlasti i po toj funkciji i odgovorna za sprovođenje propisanih zaštitnih mera, time daje drugima, pa ne iznenađuju odgovori koje najčešće daju, kako  oni intervjuisani, tako i oni privedeni zbog nepoštovanja propisannih mera – kad mogu oni, možemo i mi.

* * *

A Ana se baš razigrala. Juče je bila i na čelu državne delegacije u Orašcu gde je svečano proslavljen državni praznik – 15. februar, dan državnosti, ustanovljen po danu donošenju Sretenjskog ustava 1835. i danu prvog srpskog ustanka 1804. godine.

Praznik je praznik, valja ga proslaviti, ali kad je viša sila u pitanju, a pandemija korona virusa tu spada, ne mora baš sve javno i masovno. Moglo je to ovog puta primereno i na drugi način. Ako jedan čovek umre kao posledica toga to je tragedija – znate ono: hiljade žrtava su statistika, a svaki pojedinačni slučaj tragedija. 

Tim povodom, pesnik, pisac i akademik, Ljubomir Simović za dnevni list Danas kaže:  Srbija slavi Sretenjski, a ne živi ni po današnjem ustavu.

Izgleda da je Predsednik – zbog velikog broja raznoraznih svečanosti, odlučio da deo tih obaveza prenese na Anu Brnabić, pa ova već nagoveštava novu feštu – 25 mart, dan početka bombardovanja Srbije od strane NATO alijanse 1999. godine:

„Je l' ste vi znali pre 2014. za bitku na Košarama. Je l' smo obeležavali početak bombardovanja? Ne. Nismo ni govorili o tome, osim u kampanji, valjda da ne bi uvredili ljude koji su nas bombardovali i zemlje koje su nas bombardovale... Ali, dozvolićete da kada vas neko bombarduje u 20 veku, da ćete kao slobodna i nezavisna država želeti da to obeležite i želite da kažete koliko glasno to mogli da kažemo da je to zločin nad našim narodom.“

Na stranu što je ovo laž. Istinomer je povodom ove izjave detaljno naveo podatke o obeležavanju tog dana i pre dolaska ove garniture na vlast, a ja koji sam to bombardovanje ovde i preživeo uzvikujem „koliko god glasno to mogu“ da je ova izjava i drska i bezobrazna! Koja je to pasija, deformacija, šta god, da nas osoba koja je u ko zna kojoj pizdi materini u to vreme bila pita da li smo mi pre 2014. godine znali za bitku na Košarama!? Ako je to deo naložene SNS propagande, što ne reče – izvinite neka tu ulogu preuzme neko drugi, jer ja sam se ovde pojavila tek u aferi Vetropark, 2016. godine. A ako je već bila tako radoznala, što se ne zapita čija je politika dovela do bombardovanja i ko je tada bio na vlasti.

Njoj ovo prelazi u naviku – ko zna koji je ovo put da ona poredi lepotu ove vlasti sa onim što je pre njih bilo, pa tako na primer i o slobodi medija i izbornim uslovima: „I jasno i glasno da kažem da su izborni uslovi 2020. godine, mnogo, mnogo, mnogo bolji nego izborrni uslovi koji su bili 2012. godine, recimo. Da je sloboda medija u Republici Srbiji 2020. godine neuporediva sa slobodom medija 2011. i 2012. godine, da je to nebo i zemlja …” Da ponovim takve izjave daje osoba koja se ovde pojavila tek 2016. godine, a da pritom niko i ne zna odakle je tu došla.

A ta pamet se posebno „prima“ u glavama pobornika ove vlasti. Narodni poslanici sa liste aktuelne vlasti – „Aleksandar Vučić – za našu decu“, u svom prvom obraćanju u Skupštini ne propuštaju priliku, odmah na početku, da se zahvale Aleksandru Vučiću što su se tu našli – neko naučio napamet, a neko sriče napisano.

Jedan od takvih, narodni poslanik Đorđe Todorović – visoko kotiran na prethodnim izborima – 6. na listi „Aleksandar Vučić – za našu decu“, na pitanje reportera “Kakve mere predlažete da bi vazduh u srpskim gradovima bio dobar za disanje?”, reče:

“Da se obratim predstavnicima bivšeg režima i da im kažem da imamo rešenja i čućete o tome malo više kasnije. Ono što je važno za građane Srbije da znaju: Da smo lideri u Evropi, što se tiče ekonomskog rasta, što se tiče rasta bruto domaćeg proizvoda i da smo najbolji u Evropi, kada govorimo o procesu vakcinacije i nabavke vakcina. Uz sve to, svedoci ste poslednje borbe protiv mafije i kriminala i time smo pokazali da je država jača od svega. Najvažnija stvar jeste da na ovom putu radimo isto dovoljno mnogo na procesu zaštite životne sredine. Trideset, četrdeset godina problem vazduha, mi ćemo ga rešiti, nama je izgleda došlo vreme da to rešavamo” – toliko o vazduhu za dobro disanje.

* * *

Odužio sam, priznajem, ali ovo nisam mogao da izostavim, a pojavilo se tek sinoć – Centar za vakcinaciju u beogradskom Belexpo centru je i juče – drugog dana praznika, bio zatvoren. Nivinari tv N1 to objavili na svom portalu, tu vest preneo i Glas Amerike i to je po svemu sudeći bio razlog da je premijerka Ana Brnabić popizdela (ne što su građani uzaludno čekali – navikli su oni na to) i hitno sazvala vanrednu konferenciju za štampu – zamislite da se to desi, pa i objavi, u zemlji koja je, po našem sopstvenom priznanju, jedna od prvih u svetu po sprovođenju vakcinacije.  

Očigleno da to nije bilo na odgovarajući način objavljeno – Vlada je pre toga objavila da će centri za vakcinaciju raditi i preko praznika, pa su mnogi građani došli i stali u red, a vrata zaključana. U zemlji u kojoj 95% ljudi ne barata elektronskom tehnikom – čak i ako imaju mobilni telefon, slanje SMS poruka nije baš najsigurniji način obaveštavanja. Uostalom, opšte je poznato da mnogi građani dolaze na vakcinaciju iako nisu bili pozvani. I oni su, na opšte zadovoljstvo, bivali vakcinisani, pa se čini da je uputnije bilo da se umesto slanja hiljada SMS poruka, da se to objavi preko javnih medija.

Usledio je obračun – na jednoj strani u bukvalnom smislu izbezumljena premijerka (po mišljenju ovog autora, neprimereno za nosioca tako visoke javne funkcije), na drugoj strani novinarka N1, Jelena Zorić – ona što je pre neki dan iz ruku Predsednika primila orden za novinarsko izveštavanje.

AB – Zašto niste prethodno proverili tu informaciju? Mogli ste da pogledate u telefon građana koji su vam to rekli – sigurno su dobili poruku o otkazivanju.

JZ – Oprostite, ali mi nismo BIA da vršimo uvid u telefon građana. Mi nismo za to ovlašćeni. Pitali smo e-mailom e-upravu, nisu nam odgovorili.

AB – Ja sam im zabranila da vam odgovore – vi ste politički protivnici i rušite plan vakcinacije!

JZ – Da li vi zaista mislite das mo mi politički protivnici i da rušimo plan vakcinacije?

AB – Ja ne mislim, ja to znam!, usledio je odgovor Premijerke.

Ja sam jedan od onih koji gleda – i sluša, tv N1, zato što im verujem više nego Pinku i Informeru, na primer. Patriota sam ove zemlje mnogo duže nego Ana Brnabić, pa je ovim putem molim da me prosvetli – da li je N1 politički protivnik i zbog čega? Može i SMS da mi pošalje, ako je to državna tajna. Ne bih želeo, pod stare dane, da rušim svoju zemlju.

P.S. poruka za Jelenu Zorić: Nadam se da ste se jako brzo uverili da Vi niste isto što i Vaša koleginica, Draga Goca, sa Pinka – nagrađena zajedno sa Vama. Preporučujem Vam i da pročitate kako je u sličnoj situaciji postupio pisac Filip David (vidi tekst O hrabrosti i vaspitanju www.opancar.com – pretraživač pod Filip David).

           *U mom selu ima jedan opančar.          

            Što on pravi dobre opanke. !

            Obuješ ih, popenješ se na soliter”

            i skočiš sa desetog sprata –

            ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić