Srpski Boldrici

Britanski glumac Toni Robinson, poznat raji kaoBoldrik iz Crne Guje, iskopa u nekoj kornvolskoj zabiti dva kamička i bronzanu cuclu i zaključi naHistory Channelu:Ovde je bio veliki centar trgovine u keltskoj Britaniji pre više od 2 hiljade godina! Kod nas iskopaju, dobro očuvane, ogromne rimske terme u centru Beograda i mi tozakopamo.Koji će nam tamo neka rimska kupatila i slične turističke poslastice? Idu tuda tramvaji! Nalete tako radnici kod Bele Palanke, a sve na putu Koridora 10 koji je naš Skadar na Bojani, na ranovizantijsku baziliku, moguće iz vremena kad su živeli car Konstantin i njegovi naslednici  (sećate se: to je onaj car na kojem se oprala silna lova glede 1700 godina od Milanskog edikta) i, šta bi? Ništa. Zatrpavaj. Ide tuda džada, moderna.I to baš tu negde gde je nekad bio rimski Via Militaris. Postoji samo jedna razlika između nas i Rimljana: oni su svoj put sagradili a kad ćemo mi Koridor 10 ne zna se. I, šta kaže ministar kulture i dezinformacija na sve ovo? Zatrpavaj. Jer, ako ćemo pravo,zatrpavanje je najmodernija arheološka tehnika.Čim, otkriješ nešto što nije kamen tvoje međe (sudiš se s komšijom oko njive pa može da posluži kao corpus delicatessen na sudu) porodično blago, dolari koji su stigli ili dukati Sulejmana Veličanstvenog – zatrpavaj! Ili hrast star 600 godina. S tamo nekim zapisom. Lepo kaže SPC: Sve je to verovanje Starih Slovena. Seci tu paganštinu, drumove obdelavaj!

Da objasnim: nisam ljut na Zapad i ne prebacujem ser Toniju što čeprka po rodnoj grudi. Ima čovek pravo i, ako će to doneti makar mali pomak u arheologiji i dovući još par turista na njegovo ostrvo – ala mu vera! Čovek radi ono što bi svako drugi, zabrinut za kulturno nasleđe svoje zemlje, radio. Pod uslovom da ima novca i ljudi. Dobro, kažete vi, nije bitno ono pod zemljom nego ono na zemlji. Jeste, jeste. Pustimo mrtve, vodimo računa o živima. Evo, recimo, o posetiocima Narodnog muzeja. Znate, one zgrade koja se skadrobojanski opravlja. A satić na njenom krovu otkucava zlokobno, kao da je prikačen na paklenu mašinu. Još malo pa gotovo. Jok, šišarke, što reče seljak iz vica. Znam, znam - treba vremena da se obnovi muzej, budi strpljiv, vidiš kakav nam je ministar.Tiha voda breg roni.I daznate – ministar jeste tiha voda. Ništa od njega ne čusmo do nedavno, tačnije, do 19. julija Leta Gospodnjeg kad je s nama podelio mnenije u Politici. Suma sumarum: jes da mediji ne mare za kulturu, jes da su nam urednici ono par kulturnih rubrika takvi kakvi su, jes da RTS u porno-terminima (cirka 2 posle ponoći) emituje emisije iz kulture ali, guess what, to nije bitno. A ŠTA JE PA BITNO, J(M)BG? Sledeće: naši umetnici se popišmaniše -  ne čine kulturu dovoljno popularnom, ne reklamiraju je, ne čine marketinški isplatljivom, jer, zna se šta se traži. Recimo, dela Hegela i Kanta se leti ne prodaju na Bajlonijevoj pijaci ali krompir i paradjz idu ko alva u ovoj tropskoj sezoni. Jednom rečju – umetnici moraju da od svoje filosofije i rafinmana naprave paradajz. A ja im u tome neću pomoći. Ajme, Ive, udrilo te Sunce drito u testu, da se izrazim dalmatinski. Ako ti je zaista stalo do tog pristupa ti idi pa prodaj krtole i rajčicea svoju fotelju ostavi hrabrijem i talentovanijem od sebe. I nauči ovo od spomenutog Čika - Boldrika: kultura se ne promoviše zatrpavanjem ili marketinškim pristupom a la Srbija ima talenat, jer neki pojmovi ostaju uvek isti i nerazumljivi većini, bili oni keltska Britanija, kategorički imperativ ili klasično spinovanje s uvaljivanjem osećaja krivice onima koji nisu ni f od faktora u tvojoj priči.

Aleksandar Novaković