Nekoliko pitanja premijeru Srbije

Spopalo me da premijeru Srbije postavim nekoliko pitanja. I ne pušta, postalo je jače od mene, jednostavno moram. Uostalom kao građanka i državljanka zemlje koju predstavlja imam, nadam se, pravo da pitam i da očekujem odgovor.

Gospodine premijeru, priznajem da me Vaša izjava „Toliko nam dobro ide, da mi je neprijatno da pričam o tome“ na kratko pokolebala. Jer ako nam je dobro, onda – ništa. Međutim, da Vas obavestim, i molim Vas da mi verujete na reč, nama običnim građanima – nekad su nas zvali srednji sloj – radnicima, penzionerima, silom prilika nezaposlenima, nikad nije bilo gore.

Pa evo nekoliko pitanja, uz napomenu da nisam stručnjak za mnoge stvari, kao i većina građana koje predstavljate, te Vas molim da mi odgovorite na “običnom“ i “ljudskom“ jeziku, koji ćemo ja i oni poput mene razumeti.

1. Da li je moguće da zaista verujete da nam ide tako dobro, i ako da, molim Vas da kažete jasno i konkretno – kome to tačno ide dobro i zašto i nama ne ide bar malo bolje, ako ne isto tako dobro koliko i vama?

2. Da li je moguće da zaista verujete da Vaši (čitajte NAŠI) ministri redom rade svoj posao stručno, odgovorno, u skladu sa zakonima i propisima?

Verujem da ste izuzetno zaposleni, pa možda nemate vremena da obratite pažnju šta i kako rade ti ministri. Evo, na primer ministar Vulin. Da li je moguće da samo Vi ne vidite šta on radi i ne čujete njegove, sada već antologijske izjave?! Koje se, uzgred budi rečeno, graniče sa zdravim razumom, i vređaju našu inteligenciju.

3. Kad smo već kod inteligencije, da li Vi, gospodine premijeru, mislite da smo mi jedan glup i neinteligentan narod? Ako ne mislite da smo mi koji smo Vas i doveli na vlast glupavi, zašto dozvoljavate da nas kompletna vlada, na čelu sa Vama, tako tretira? Pre bih rekla da smo zaboravni, i da nam je pamćenje selektivno. I umorni smo od pokušaja da preživimo. Ne više od prvog do prvog u mesecu, već dan za dan.

4. Zašto nam gotovo neprekidno pričate šta su sve upropastili oni pre vas? Znate, mi vrlo dobro znamo šta su oni pre vas upropastili, ali i oni pre njih i verovatno oni pre. Jer da ne znamo, ne biste vi danas bili na vlasti. To što nam stalno pričate o onima pre, nekako dovodi do zaključka da ste na vlast došli vrlo nespremni. Pa zar ste se spremali samo da preuzmete vlast? I ako niste, zašto već nemate rešenja za ono upropašteno od pre?

5. Kad smo već kod onih pre – gospoda iz SPS-a su bila na vlasti i pre. Zar oni nemaju onda ama baš nikakvu odgovornost? Kako to da oni, mislim gospoda iz SPS-a, valjaju svima, pa i Vama? Da li je moguće da niste mogli da formirate vladu bez njih?

6. Kada smo se dotakli odgovornosti, želim da Vas pitam šta to uopšte za Vas odgovornost znači? Neretko imamo priliku da Vas čujemo kako preuzimate odgovornost za sve redom: za pad helikoptera, državnu lutriju, ovo i ono – da se može zaključiti da ste preuzeli odgovornost i za elementarne nepogode, lično. Evo mali primer: ja svoje dete učim da za svoje postupke mora da preuzme odgovornost. Što znači, da ukoliko nešto zabrlja – biće kažnjen u skladu sa brljotinom. Vi preuzimate odgovornost za brljotine Vaših (čitajte naših) ministara. Oni nemaju nikakvu odgovornost, čak ni moralnu. A vi?

Ja verujem da ste vi naše dete, a mi – građani Srbije – Vaša porodica. Mi smo Vam dali krila, ali je naša moralna i zakonska obaveza da vas opomenemo, da Vam ukažemo na nedostatke ili nepravilnosti, a na koncu, ukoliko je to potrebno, i da Vas kaznimo. Slažete li se sa mnom?

7.Ko su Vam savetnici, da li možemo da znamo?

8. Da li zaista smatrate da je potrebno da se pojavljujete i po nekoliko puta dnevno na raznim TV stanicama, i da baš sve Vaše strahove, dileme, sekiracije, ponose i uspehe delite sa nama? Svakodnevno? Više puta??

9.Zašto insistirate, uporno, na nekim stvarima, čak i kada nemate nikakvu podršku? Nekako mislim, da vođenje državne politike nije one man show?

10. Kad smo već kod vođenja države, šta tačno stoji u opisu Vašeg radnog mesta? Molim Vas da nama, običnim smrtnicima, pojasnite. Stiče se utisak da je Vaš posao sve, ama baš sve. Plašim se da ćemo Vas uskoro videti kako negde perete prozore. Ako nećete, mislim na prozore, molim samo ukratko – šta je tačno Vaš posao?

11. Ko Vam je uzor?

12. Da Vi verujete sebi? Ono, baš baš najiskrenije?

13.Kako se od Nikojala Velimirovića stiže do Maksa Vebera?

Ovo pitam za druga, a on Vam neće uzeti za zlo, ako mu odmah ne odgovorite. Dobar je on. Taj moj drug. Školovan. Ima diplomu. I magistraturu državnog fakulteta. I govori dva strana jezika. A nema posao. Kao ni ja. No, to je već druga i duga priča.

Unapred zahvalna na odgovorima.

Aleksandra Kivela