Iz trećeg ugla

Ne vredi lepiti polupano, u ovom slučaju, to je tvoj život.

Srbija, ovaj komadić zemlje za koji smo se busali u grudi, zbog koje su cvećem i poljupcima ispraćani tenkovi – dovoljan je za grobno mesto, ne za domovinu.

Šta mi ostaje? Pitanja i lutanja, sumnje i nada, vjera i nevjera, trulež i kal po kojoj se batrgam, otimanje i laganje i sebe i drugoga.

Zašto ja nisam jedinstvo, nego svašta? Mrzim svoj dan. Možda će sutra biti bolje. Možda će se nešto u meni desiti, a ja možda to čujem i odlučim da ubijem. Svoju čežnju. Svoje kukavičko ja. Svoj otpor prema stvarnosti i svoju stidljivost da od sveta zatražim ono što mi treba.

"...Nije laka u svojim filmovima bez ekrana. Ne, nije potrebna svojim junakinjama u romanima bez dovršenih naslova sa biljardu praznih listova. Bjelina je ostala u ime straha nekih ušutjelih generacija nedoraslih revoluciji uma..."

"...Koliko je samo erotike u vazduhu – vrelina, znoj, vlažni dodiri, erotski uzdasi pražnjenja, zamućeni pogledi prolaznika, opijenih dodirima vrelog letnjeg vetra. Erotika u vazduhu – interesantna je penetracija vreline u pore kože, po celom telu... Nema nazad..."

"...Čovek, ovakav kakav je danas, taj brabonjak od pravog čoveka, očigledno nije stvoren za ovako bednu ulogu u savršenstvu Univerzuma..."

"Laž. Tri slova – jedna reč, a toliko štete može da nanese."

Naša podsvest se nikada ne prepire s nama, već prihvata ono što joj naš um zapoveda.

"...I tako... Srećom, pa je fejsbuk izumeo opciju “block“. Jedanaest lajavaca ode nepovratno u ništavilo. Gledajući u procentima, ima nas više. I to je, verujte, za slavlje..."