Iz trećeg ugla

Vaša materija vas ždere, i glasno vam se smije u lice. Moje su šume neuništivo svete. I rijetko u njima sretnem ijednog čovjeka... Ali, tad cijela beskonačnost svemira aplauzom pozdravlja naša prepoznavanja.

Nikada...

Ptice su rajska stvorenja, dakako, i njih ne brine užurban pad do devetog kruga vječnog plamena vaših dimenzija.

Ponekad mi se čini, kada pogledam oko sebe, da se nalazim u ludnici, ili u zatvoru, i da sam kažnjen, ali ne znam zbog čega…

Severac duva hladno, oštro, stvarajući jezu. Za one koji nisu navikli na hladnoću, prilično bolan vetar. Košava, vetar ravnice, čija dužina i upornost često zna da iritira, obično rastera oblake i donese vedro i toplo vreme.

Kad bih te nazvala snobom, znam da se ne bi naljutio. To je za tebe kompliment. Ti misliš da je to neko pitanje prestiža, a uvek si to voleo. Želeo si da budeš snob. E, da ti kažem: nisi snob, ti si samo malograđanin.

Poštujem svakojake različitosti, jer takvi ste kakvi ste, i ja nisam Bog da vam sudim.

Mišljenje je nešto što stičemo iskustvom, i ne postoji način da ga ispravno zastupamo ako smo ga preuzeli od nekog.

Jesi li tako zadovoljan? Uzmimo da jesi. I da nisi, čim soliš pamet drugima, ne bi priznao, pa da te obećaju ljudožderima za čorbu!

„Ko traži, naći će. Ko kuca, otvoriće mu se.“ – Evanđelje po Tomi, izreka 94