Politika

Ili „Goca“, kako su je njeni u DS-u zvali kad je bila u vrhu te, u vreme Đinđića, respektabilne, a potom u vreme Tadića i potonjih, totalno razbucane političke partije. U ovo drugo vreme „Goca“ (omače mi se ovde pa prethodno napisah „goca“, mada ko zna, možda to beše i ispravnije, jer po Frojdovoj teoriji podsvesti nema slučajnih grešaka) je zajedno sa svojima – Šuca, Kena ... i ostalih bila tamo jedna od glavnih – Generalni sekretar, sunce ti ... što bi rekla ona dva glumca, zozona u kladioničarskim reklamama na televiziji.

- Ajmo, deco, kako se na engleskom kaže „zvezda“?
- Star!
- Odlično! A kako se kaže „mala zvezda“?
- Mini-star!
- Ne, deco, kaže se – starleta…

Kada se, posle šestomesečnog krčkanja u inkubatoru „udaranja čežnje“, najzad ispilila nova vlada Srbije, prva reakcija svakog iole normalnog građanina bila bi:

- Čekaj, pa zar smo za ovo glasali?! I čekali pola godine?!

... i to među svojima. Sve se to dalo i očekivati. Ako SNS broji, kako se diče, 750.000 članova, a po svim relevantnim statističkim metodama uzima se da prosečna porodica broji 4 člana, to predstavlja populaciju od oko 3 miliona stanovnika. U zemlji od oko 6 miliona izbornih glasova to je polovina stanovništva. S jedne strane to je garancija pobede na izborima, ali s druge strane problemi nastaju kad tu armiju glasača treba na neki način i podmiriti kako bi i dalje glasali za tebe.

Što bi moj drug Milorad Ćosić, aforističar, rekao – jednom rekoh: teško da će Vučića smeniti neko iz ove razjedinjene opozicije, smeniće ga budale iz sopstvenih redova. A ima ih, nakotilo se. Dovoljno je pogledati jučerašnje skupštinsko zasedanje. Predsedava Vladimir Orlić, doktor elektrotehničkih nauka! Ne mogu čudom da se načudim da neko sa takvom referencom ode u politiku. A koliko je poznato, još niko od ovih koji se bave strujom nije lažno doktorirao. Čak je i onaj Grčić, što je bio na čelu EPS-a, bio običan pečenjar. Ali, ko zna zašto je to dobro.

Kad na selu neko napravi neko sranje – ukrade kokošku, na primer, pa zaglavi u zatvor, njegovi, kad ih pitate – zašto?, obično kažu – nešto politički. Tako i gradonačelnik Beograda, Alekdsandar Šapić, koji je u sred Beograda, na Bežanijskoj kosi, izgradio kućerinu od preko 400 kvadrata, protivno svim urbanističkim i građevinskim uslovima, dakle i bez odgovarajuće građevinske dozvole, a potom je tu zgradu i legalizovao – samo mesec dana po prelasku u SNS, mimo propisanog postupka i bez potrebnih dokaza koji se traže za ostale građane ove j.....

Lelek Velikog Vođe da ćemo „imati klackalicu, nekad će da budu sankcije prema Rusiji, a nekad Kosovo i Metohija“ zamagljuje bitnu stvar: Mali Alek, njegovo drugo ja, obožava klackalice! I ljuljaške, naravno, ukoliko nisu pravljene od konopčeta vezanog za luster. Jer držanje naroda u neizvesnosti, klackanje države na trusnom području gde se sudaraju tektonske ploče globalne politike, upravo je recept za doživotni vladarski status.

Počinje da me smara ovo pisanje – kako li je tek vama. U pravu su oni koji kažu – u ovoj zemlji ko ne poludi, nije normalan. Ako još uvek ne verujete, pročitajte tekst Aleksandre Opalić – Kako je šizofrenija savladala Srbiju (Koreni, 6. oktobar, 2022). Svesrdno ga preporučujem. 

Kada sto ljudi stane zajedno, svaki od njih će izgubiti svoj um i dobiti drugi, je jedna od često citiranih misli nemačkog  filozofa Fridriha Ničea. A kada 750.000 hiljada ljudi, koliko SNS kaže da ima članova, stane zajedno, onda se rađa i „volja za moć“ (takođe Niće) i tako dobijamo ovo što imamo – natčoveka (da ostanem kod Ničea).

- Od govana pita ne biva - veli drevna mudrost. Bilo da je u pitanju turski gurmanluk na bazi inata ili žalosni pokušaj loše kuvarice, svi znamo rezulat: pomenuta reciklaža hrane završila je kao poslovica, nikako kao poslastica. I ma koliko ovdašnji majstori političke kuhinje trenirali narod da guta sve i svašta, postoji neka granica kada smrad servirane gluposti nadjača svaki preliv čokoladnih mrvica propagande.

I htedoh da pišem o Oliveri Zekić, predsednici Saveta REM-a, i njenoj izjavi za N1 povodom tužbe koju su fondacija Slavko Ćuruvija i neprofitna organizacija Crta podneli Upravnom sudu na odluku saveta REM-a o dodeli nacionalnih tv frekvencija, ali me u međuvremenu žacnu i tekst mog fb prijatelja Ljubodraga Stojadinovića pod naslovom Litije divljeg plemena, pa ne mogoh ni za to da se setim adekvatnijeg naslova, te zaključih – ne mari, ima tu mnogo sličnosti.