Politika

Sećam se, u vreme prethodne izborne kampanje, sastanak stanara zgrade zbog problema sa liftovima. Siđem sa malim zakašnjenjem, tamo neki nepoznati ljudi – okrečićemo vam ulaz, zasaditi cveće … Pitam ko su – Mi smo iz Srpske napredne stranke … Ja sam protiv … Ali zašto komšija, pita komšinica koja ih je dovela, sve je besplatno! Iz higijenskih razloga, rekoh. Ove godine ista slika – urediće park, zoniraće parking mesta ispred zgrade … to je narativ, učili su od najboljeg.

1) „Svaka vlast kvari, apsolutna vlast kvari apsolutno.“
2) „Svi političari su govna! Srećom, kotlić demokratije iznad WC šolje vlasti obezbeđuje da ne zabagre.“

Jeste l čuli deco,
verujte, bez šale,
otvarena škola
za pačiće male.

Deco, u ulozi Čika Jove Zmaja ovog puta će biti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kaže učiteljica. Završite svoje obaveze, ko nije piškio neka piški, jer čika Aleksandar će vam govoriti o svim najvažnijim događajima u našoj zemlji, uključujući i ono što vas posebno interesuje – Istina o Jad®u – tri spojena časa, bez odmora. 

U četvrtak, 25. novembra 2021. godine, Skupština Republike Srbije je po hitnom postupku, bez suvisle diskusije, sem zapaženog izlaganja jedinog opozicionog poslanika Vladana Glišića (to treba sačuvati kao dokument), uz uobičajene – po difoltu, pohvale predlagačima, usvojila dva Zakona: Zakon o referendum i Zakon o eksproprijaciji. 

Aleksandar Vučić je fenomenalan – kako mu pade na pamet da za glavnog izvršioca svih svojih ostvarenih podviga i još brojnijih kreativnih ideja – kako u stvarnosti, tako i za budućnost, postavi Anu Brnabić! Ta osoba (ne kažem žena, jer ona kad zatreba može da bude i muško – što bi rekli: dva u jedan), sve zna i u sve se razume.

Malopre sam na društvenim mrežama naišao na vest koju je pod punim imenom i prezimenom objavila NDD:

“140.000 dinara Sima Spasić prima platu mesečnno + poslednji sprat Beodrađanke mu adaptiran u stambeni prostor. Oni obrazovani diplomirani rade po pijacama, radnjama, šalterima za 40.000, vaspitavanni u duhu sistema vrednosti, ali za pogrešno vreme i ljude.”

Eno ide istina, dronjavo obučena; grbava, mršava; krvava, pretučena… Ovako je nekada pevao Bora Đorđević. Nekada – u za istinu srećnija, ili bar manje tragična vremena, kada je ona bila tek mučena i tučena i kada su njene lučonoše svesno prihvatale dronjke na svom telu kako bi sačuvale čistost svoje duše. Ipak, ko bi rekao da će ta, svakako zla vremena, danas stvarati utisak „boljih vremena“. Tada se istini prilazilo sa strahom i sa blagim animozitetom. Danas je sve drugačije. Danas se istina mrzi iz dubine duše.

Ako niste narodni poslanik, “svršeni” ili polaznik Vučićeve akademije za mlade kadrove ili ako ste – bez obzira na slične biološke podvrste, jednostavno obožavalac njegovog lika i dela, pa ne morate da lupate sopstvenu glavu za koga da navijate, vi pripadate jednoj od dve preostale vrste– ili gledate Zadrugu, Parove i slične umetničke performance ili se bavite sportom u smislu navijanja za svoje izabranike. 

- Mama, jel ono Vučić?
- Ne, sine, ono je bager.
- Ali, mama, deda kaže da Vučić pomera brda, a ona mašina baš, baš, pomera zemlju!

Da, dečija usta svašta kažu... Godinama je serija emisija „Kefalica“ rađena upravo u tom fazonu, sa ciljem da nam taj dečiji pogled na svet odraslih izazove osmeh. Na primer oni detinjasti odgovori na to kako se prave bebe: „Sramota me da kažem, jer je to jedan bezobrazan posao“. Ili: „Bebe se prave od rode ili kupusa, kako ko voli“.

Svaki put kad pomislim da ne može gore, vlast me demantuje. Ovog puta na tapetu je – ni kriv ni dužan, general Zdravko Ponoš. Nisam dobro rekao, treba – penzionisani general Zdravko Ponoš. A penzionisali su ga u 46. godini, u punoj radnoj i životnoj snazi, sa funkcije načelnika generalštaba, ne ovi sadašnji, već oni bivši – Boris Tadić, tadašnji Predsednik i Dragan Šutanovac, tadašnji ministar odbrane, jedan iz Taićeve ekipe – “Šuca, Goca, Kena …” (vidi prethodni tekst – Boris Tadić kao štetna pojava u srpskoj politici).