Gost portala

''Jesam li vam rekao?!''

Retki su oni koji su mi ušetali u život tiho, neprimetno, šapatom i nastanili se u najsitnijem atomu moga tela. Ne zauzimaju mnogo prostora, ali ih osetim svakodnevno kako šetaju mojim mislima, dodirujući najosetljivije delove svesti.

Možda je mali broj tih entiteta, ali su svakako i više nego dosadni.

On nije mrzeo, nije psovao, niti je kleo sudbinu, bar ne javno.

”Ipak, ovako me u stvarnost vraćaju i sve vreme nerviraju neka deca, što se konstantno dernjaju ispod mog prozora, kao i komšija penzos koji bezuspešno pokušava da vrati u život „tristaća“, koji nije valjao ni onog dana kada su ga spustili sa proizvodne trake fabrike “Crvena zastava.”

Zaista, kakav jebeni monstruozni skot može da stoji iza ideje da u sjebanoj državi tranzicionim gubitnicima, koji godinama nisu videli platu, isključi i vodu?

Pisanje dušom se ne može učiti u školi, sa tim se čovek rađa.

Evrovizija, Mondovizija, televizija, vizija, uprkos svemu gledajte ovaj program i ono najbitnije navijajte za svoju zemlju.

“...Jednog dana moje stanje bilo je toliko teško da sam pomišljana na najgore. Kroz glavu su mi prolazile samo četiri reči, kao pokvarena ploča, iznova i iznova – Ja ne mogu više, ja ne mogu više! Međutim, kada sam bila sasvim na izmaku snaga, desilo se nešto sasvim neočekivano...”

"Kad vidiš nekog da se davi, nemoj da mu pružaš ruku da ga izvučeš, nego ga gurni još dublje".