Gost portala

http://vojislavmarkovic.com/

Šupak je bio čovek bez karaktera, nizašta sposoban, izopštavan iz društva, neomiljen među prijateljima i kolegama, a o ženama da ne govorim. Danas sasvim drugačije, kao da je prestao da širi smrad oko sebe?

Kakav dan!

Znate li vi uopšte ko su vaša deca? Gde su, s kim su i šta rade? Koliko stvarno poznajete vaše dete? Malo? Ni malo? Bar mrvicu?

Žestok sam protivnik religije i njenog uticaja na ljudsku civilizaciju generalno. Ali, nikada nisam osporavala umetničku vrednost dela sa religioznim motivima.

Koliko kalorija? Ne zanima me. Jedem bez griže savesti. A ko nije muku mučio ne zna kako je teško čitavog života čeznuti za onim što ti može naškoditi.

Trenutak je podcijenjen. U samo jednom djeliću sekunde čovjek može mišlju biti bliže smislu i bliže bogu nego što će postići za cijeloga života.

Izgubio je svog anđela čuvara, izgubila je i ona njega, i ostao je sam u tom đavolskom svetu da se bori, a nije više znao za šta, jer ništa više i nije želeo, niti mu je išta više trebalo.

Pisac i čitalac su istovremeno sa obe strane očekivanja, nesigurni u postojanje sveta pre i posle čina pisanja ili čitanja, vanvremenski činioci večnog kruženja misli, koji, u svojoj unutrašnjosti, podjednako veruju ili ne veruju jedno drugom.