Gost portala

Dok nam MMF kroji sudbinu i postrojava ministre, dok radikali čekaju Šešeljev povratak, mediji nas orkestrirano podsećaju na ratovanje i poručuju da ništa nije važnije od mira. Hvala Vučiću što nas je i od rata spasao.

Roman

Voziti automobil za mene je bila najveća kazna. Moja koordinacija pokreta ionako je bila negde na pola puta između hodajuće katastrofe i pokvarenog robota, a u automobilu je trebalo odjednom uskladiti oči, uši, dve ruke i dve noge, za koje nisam ni bio siguran da posedujem.

Retkost su ljudi sa stavovima koji u svoj svojoj kompleksnosti imaju udeo iskustva koji ne isključuje udeo logike i obrnuto.

"...Smetaju nam svuda prisutni otpaci? Smetaju nam neuredna dvorišta? Slomljena stabla? Osakaćene sprave u parkovima? Izlomljene klupe? Musavi kontejneri i kante? Obala reke ,,okićena" plastikom? Bahato ponašanje sugrađana svih starosnih grupa?..."

„Ja sam put, istina i život.“ Jovan 14,6

Posle 12 godina, Šešelj se vraća u Srbiju. Oslobođen ne zato što se ispostavilo da je nevin, već bolestan – Šešelj još jednom potvrđuje apsurdnu ulogu vrućeg krompira u rukama bilo Vlade Srbije, bilo Haškog suda.

Ono što je u svemu tome postalo zgražavajuće je činjenica da su mnogi izvlačili ličnu materijalnu korist nauštrb dece kojoj je pomoć bila potrebna.

”A iskreno, da ti kažem, nisam ni pri lovi, da spakujem nekoliko “cigli” keša u torbu i pojavim se u firmi da pitam kome treba da se turi u džep da se dobije šljaka.”