Gost portala

Mi koji ostajemo u Srbiji uprkos svemu imamo i taj jedini argument, da volimo svoju zemlju i da nikada ne bismo živeli „tamo daleko“.

Opčinjenost Nemačkom i šire germanskim narodima, aktuelne srpske vlade, unatoč i uprkos situaciji u kojoj se nalazi pomenuti evropski tenor, samo je dodatni razlog nepoverenja istoj. Da li proističe iz fascinacije koju žrtva ima za dželata ili iz nama nedoku(r)čivog razloga, budućnost će nam reći.

Ja nastavljam dalje, nošen onim impulsom, poput kakvog ambasadora u doživotnom lutanju sa doživotnim mandatom. Ne obraćam pažnju na ovdašnje lokal - patriote, zadrte i nedovršene ljude.

Dobra komunikaciјa spašava partnerske (ljubavne, bračne) veze! Koliko ste puta u životu čuli ili pročitali ovaј naјveći od svih mitova u popularnoј psihologiјi?

“Onakav urbani duh Beograda iz osamdesetih više ne postoji. Nema, ludih, kućnih žurki sa svirkama aktuelnih rok/pop bendova. Nema pankera, metalaca, bajkera i šminkera po ulicama i kafićima. Nema belo-zelenih, platnenih Danlop patika sa gumenim đonom…”

Putinova poseta Beogradu je pod lupom međunarodne zajednice, dok domaća javnost kao da događaj posmatra kroz Hablov teleskop, blaženo nesvesna zakrivljenosti slike.

Deca žive u paradoksima koji im nameće industrija igračaka: buljavim beznosim lutkama sa ogromnim usnama koje se zovu – derišta; konjima i psima sa ljudskim fizionomijama, smrdljivcima, ljigavcima, zombijima.

Ako ste mislili da je glabalizacija promašila naše malo selo, prevarili ste se.
I, da, kaće plata?

Na slovo, na slovo...