Satira

Podne je za jednog prosjaka, ispred crkve u glavnoj gradskoj ulici značilo i kraj radnog vremena.

Bitno je da čovek ne pokvasi gaće u nastojanju da pređe na drugu obalu, kao i da mu hidrocentrale obezbede struju, neophodnu za životne ugođaje.

Zacvileše nepodmazane šarke na grobljanskoj kapiji. Sve te nepodmazane šarke iritantno i na neki način jezivo škripe ali najezivije škripe baš te na grobljanskim kapijama. Tako je i sa vetrom. Koliko se samo puta praćen kišom taj isti vetar igrao našom kosom, kišobranima i nervima? A opet, na groblju, taj vetar je nekako najeziviji. Kao dečak mislio sam da taj grobljanski vetar ima veze sa dušama upokojenih čija su tela nastanjena na tom groblju.

Ako mu se posreći, pa dočeka penziju sa solidnim zdravljem, to mu je kao premija na lutriji, jer mnogi na radost penzionog fonda, odlaze Bogu na istinu pre nego u penziju.

Baš tog, običnog jesenjeg dana, mladog naslednika taze počivšeg kralja, krunišu za novog kralja. Šegrt udara grubi metal koji poskakuje po nakovanju i razmišlja o svojoj sudbini.

Želeo je samo, jako da proba sarmu, ali je shvatio da fudbal nije zajebancija, već ozbiljna zajebancija, po proverenim receptima.

- I ovolika pompa oko toga?! Ovoliko novinara i ostalog sveta što će neki dokonaš željan slave da pešači?! Nije ni čudo što smo propali. -

Ljubaznost u poslednje vreme baš i nije posebna odlika ljudi, a najbolje se može primetiti na šalterima javnih službi. Naravno, postoje šalteri sa izuzetno ljubaznim osobljem, što je jednako često kao i dobitak na državnoj lutriji. Pa, neko ipak i ubode ponešto. 

I ljudi su posiveli, pogotovu mentalno.

Da čovek nije izmislio roštilj, ne bi bilo ni prvomajskog praznika rada.