Sobu je osvetljavao jedino ekran od televizora, što je bilo sasvim dovoljno. Sedeo je na kauču držeći na krilu plavu vanglu koja je bila ispunjena kiselkastim višnjama. Koštice je pljuckao u poveću kristalnu pikslu, drugom rukom je daljinskim upravljačem šaltao programe, mršteći se zbog kiseline u višnjama i zbog programa na ekranu. Tmina u sobi mu nije smetala. Vremenom je naučio da se najbolje snalazi u njoj, što nije ništa neobično budući da je u pitanju jedan rudar.