Društvo

Sramota me što sam ovo što jesam i što ne pustim ovu decu da postanu raspuštena banda, da budu ono što im zakon već uveliko dozvoljava i podržava ih u tome.

Zanimljivo je i kako se u našem jeziku i svakodnevnoj komunikaciji percipira seks.

“Porodica je osnovna ćelija društva i kao takva je savršeno ogledalo stanja u društvu i državi“. A nešto je trulo u našoj državi i bolesno.

"...mržnjom se lakše može manipulisati..."

Ponovo je bagra pod Hipokratovom zakletvom podlegla hipokriziji. Ponovo. Stručnjaci!!! Sram vas bilo!!!

Dakle, ovde se ne radi o principijelnom stavu osude nekog postupka (bez obzira ko ga je učinio), već je reč o selektivnom vrednovanju postupanja i nepostupanja u zavisnosti od simpatija, količine moći i uticaja koji počinilac nekog dela (nedela) ima.

Distanca podrazumeva pristojnost i poštovanje drugog čoveka, a to je, koliko god delovalo kao oksimoron, ono što karakteriše pravu bliskost, pravu pohvalu drugom ljudskom biću - pa, lako ćemo se već pipkati i grlti jednom kad se upoznamo i zbližimo.

Pamtimo devedesete, pamtimo Vučića kao ministra informisanja. Pamtimo VHS kasete sa snimkom Utiska nedelje (Studio B), koje smo razmenjivali po unutrašnjosti Srbije. Pamtimo ubistva novinara, zatvaranje medija. Ipak, ovako nije nikada bilo.

Napravili ste decu i bez trunke savesti pravite od njih debile puštajući ih da kroje svet oko sebe onako kako se njima navije. Vreme je da shvatite da vaš stan, porodica i komšiluk neće zauvek biti čitav njihov svet.

Seljačina se strahom hrani.