U uređenim društvima sa stoletnim građanskim tradicijama valjda ima razloga da postoji paradni policajac koji pazi da neko ne pljune na ulicu ili ne otkine ružu u javnom parku. U našem gradu, komunalna policija je još jedan prst u oko. Srednji prst.
Komunikacijski proces kod njega se odvija na površini; on uistinu i jeste ono što nosi; na tome se poruka završava: on je lep i ima dovoljno novca da bude lep.
Kaže mi jedan čovek : preživela si ekstremno teške situacije. Zapravo, pišući o sebi i onom što prolaziš i što si prošla - možda bi dala najbolji mogući prikaz društva u kome živimo...
Nije jednostavno igrati kad svi igraju. Malo smo nestali, pa nas sad, evo, opet. Imamo srebro, koje sija k'o zlato. A crnce ćemo pobediti, pre ili kasnije. Makar crkli.
Ne možemo da razumemo probleme određenih socijalnih kategorija ako, poput male dece, polazimo od sebe. Valja se nekada prošetati i u tuđim metaforičkim cipelama.