Politika i društvo

Da nisam sinoć slušao dnevnik N1, ostao bih uskraćen za saznanje da mi, poput evropskih zemalja sa razvijenom demokratijom, imamo kodeks ponašanja državnih službenika, čak i Visoki službenički savet – sve nam je to u podužem prilogu ispričala predsednica tog saveta, da to postoji još od 2016. godine i da je taj kodeks ustanovljen po projektu Evropske unije koji se kod nas sprovodi u okviru reforme javne uprave.

Veličanstvena pobeda ljudskog roda nad zlim virusom, koja se dogodila prošle nedelje, morala bi kod svakog potomka naših majmunolikih predaka da izazove napad ponosa! Pobedili smo kugu, poslali smo pripadnike svoje vrste da kruže po orbitama i gacaju po Mesecu, naše igračke rovere po površini Marsa... A sada, posle uspešnog dešifrovanja DNK, uspeli smo da (za nepunih 7 meseci!) virusnoj apokalipsi zviznemo šamarčinu uspešne vakcine! Bravo, naši! Ale-ale-ale-alee...!

Bez obzira da li se radi o migrantima iz Sirije, koji se u strahu od rata u svojoj zemlji u gotovo milionskim kolonama kreću put Evrope i Zapadnog sveta, ili o onima iz Avganistana i Pakistana, koji se tim istim kolonama u sve većem broju priključuju, ili čak o izgladnelim narodima Afrike - potencijalno novoj tempiranoj bombi, narodima koji čekaju "zeleno svetlo" kako bi i sami formirali svoju izbegličku kolonu i tako napravili prvi korak ka navodno "boljem životu", jedno je sigurno: ono što poznajemo kao "naš svet" ili "naša civilizacija" poslednjih godina se s

Definicija pojmova:

“Ljudi bez morala su najpraktičniji. Neograničene su mogućnosti njihove upotrebe.”

(Duško Radović).

Maj 2018. – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je drugog dana zvanične posete Azerbejdžanu, počasni doktorat Azerbejdžanskog univerziteta za jezike u Bakuu i u toj ustanovi otvorio Centar za srpski jezik i kulturu. Tom prilikom Predsednik Srbije se zahvalio na ogromnoj časti učinjenoj Srbiji i njemu lično i rekao da će on i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev učiniti sve što je u njihovoj moći da približe dve zemlje, da uzajamno investiraju jedna u drugu, što će znaćiti bolji život za njihove građane (N1 prema vesti agencije Beta).

Kakav je položaj Srba danas? Da li su na Balkanu, delu Evrope koji je predhodnih decenija poslužio kao test-poligon za ispitivanje ljudskih prava, samo Srbi ostali uskraćeni za ista? Koliko je teško biti Srbin u 21. veku?

Ana Brnabić, „premijerka svih građana Srbije“, kaže da bi razgovarala sa lekarima potpisnicima peticije „Ujedinjeni protiv kovida“, čak ih i razume i deli njihovu frustraciju, ali eto – nisu joj rekli ko je njihov pretstavnik.

Priznajem da sam dugo razmišljao koji naslov da dam ovoj izjavi Ane Brnabić i ništa mi nije bilo dovoljno bezobrazno, a takvom je smatram – i nju i njenu izjavu, pa sam na kraju samo stavio – Bezobrazluk!

Klikće soko nad kninskom tvrđavom
sa orlom se surim razgovara:
Aoj, orle, moj po perju brate,
šta se ono pod Pliskovo vidi?
Dal to ljute guje poskakuše
kolo vode, jedna drugu slede?
Il to stado hita ka istoku,
ovce bele hrle svome klanju?
Možda Krka nove pute traži,
mesto moru, Dunavu se nada?

 Pisao sam o Stefanu, najmalađem članu iz dinastije Krkobabić, prvi put u junu 2013. godine, pa otuda ovaj malo okasneli nastavak (2). A da biste razumeli ovaj naslov, moram ponovo da vam ispričam jedan vic iz vremena posle rata, onog tamo, „drugog svetskog“. Za neupućene, dosta slovenačkog življa je pred najezdom fašista potražilo skloništa po srpskim selima, pa su se tako dešavale i ratne ljubavi. Elem, po završetku rata, jedna mlada Slovenka se zaputila u Šumadiju da pronađe svog dragog iz vremena ratnih dejstava.