Jadranka Bežanović Sovilj

Rođena sam 29. 3.1962. u Zemunu. Detinjstvo provela na Starom sajmištu u Beogradu. Završila II beogradsku gimnaziju i FPU. Tako sam postala diplomirani slikar. Imala sam pet samostalnih izložbi i više zajedničkih. Slikam, crtam, pišem i volim. Moje najvažnije zanimanje je ljubav. Od svoje pedesete godine intezivno slikam i pišem. Ah, da i plivam između redova stvarnosti. Izdala sam jednu zbirku pesama „Skice jedne ljubavi“. Moje umetničke radove možete videti na fb stranici My art-Jadranka Bežanović Sovilj i pesme na fb stranici Saratea. Udata sam i imam dva sina. Živim i radim u Beogradu.

Odjednom ponor, bezizlaznost, tuga, duboka tuga. Pa da, kažu da je to depresija.

Otuđeni smo bili, naivni, sa strahom prema ljubavi i nežnosti.

Stajala sam sa otvorenim ustima i ukočenim pogledom.

Zašto sam tako nesavršena, ranjiva? Zašto toliko patim?

Košava se rastrčala po groblju. Čujem sveštenika i poneki glas prisutnih.

Uverio sam se, krv mi je bila vrela. Ipak sam bio pun ljubavi za sebe i to se dalo osetiti.

”E, da ti pravo rečem, da ga jeb(piiiiiiiiiiii), mene ništa ne fali! Samo…”

Život je put, spirala. Zamisli spiralu koja u isto vreme stremi izvan tvoga bića i unutar njega. Čudesno je to. Prostireš se po pojmljivim i nepojmljivim prostranstvima postojanja, učiš. Doduše, možeš tako, samo ako hoćeš, ako imaš dovoljno genetskog, iskustvenog i samospoznajućeg materijala, pa i određen karakter. Pazi, put postoji, živ si i ideš svakako njime, ali, ako me ne razumeš u ovih par, prethodnih rečenica, onda nemaš pojma o čemu pričam.

„Ipak mi nije jasno, kako to da i dobro i loše u životu ima smisla?“

Tek poneki tračak ili bljesak svetlosti, blistavost mudrosti, duh radosti, osećanje nade.

Pages